Setva Kutena: Mantra

Svuda oko nas su mantre: "dobar dan“, „izvolite“, „hvala“, „doviđenja“... Sve vrste pozdrava, reklamni tekstovi na radiju, televiziji, Internetu, političke parole, refreni pesama...

Ili mantra koju ovog trenutka mantram.
Sedim u metrou. Destinacija je Palmovka-Zličin. Transkribovano to ovako nekako izgleda:
„Ukončete prosim vistup, a nastup dverže se zaviraji. Prišnji stanjice Invalidovna. Invalidovna. Ukončete prosim vistup, a nastup dverže se zaviraji. Prišnji stanjice Križikova. Križikova. Ukončete prosim vistup, a nastup dverže se zaviraji. Prišnji stanjice Florenc. Florenc. Ukončete prosim vistup a nastup dverže se zaviraji. Prišnji stanjice...“
Ljudi oko mene sede ili stoje, spavaju, razgovaraju, čitaju novine ili knjige, ćute i razmišljaju. Bez obzira šta rade, automatizam svesti ponavlja mantru sa razglasa.
Jedna od najopakijih i britkozlih mantri jeste "hvala" mantra. "Hvala" podstiče u čoveku inferiorni osećaj, rasprostranjuje gospodarsko-robovski odnos među ljudima, širi strah od sopstvene nemoći i zavisnosti od drugog. Izlaz iz te psihodelične kolotečine je u besmislenosti. Besmislenom govoru i besmislenim postupcima...
Tada nisam znao kako se postavljaju slučajni predmeti. Nisam vladao veštinom besmisla, ali sam osećao da je moj izlazak iz kolotečine počeo.
Saznao sam na kojoj adresi živi. Bila je devojka mog prijatelja... Sačekao sam da se svetlo u hodniku zgrade ugasi. U mraku sam otrčao uz stepenice do njenih vrata, na prag spustio pismo, pozvonio i pobegao.
U pismu je pisalo: „Ovaj papir jeste velika diverzija dugo vremena smišljana u glavi jedne bubamare koja svake noći sleće na tvoj dlan, i gricka tvoju liniju života u neponovljivim zalogajima.“