Lift

Imati devet godina, stanovati u soliteru, jednom od retkih u gradu, i svakodnevno koristiti lift. Na komandnoj tabli pritiskati dva crna dugmeta - ono na kome piše "pr" i drugo sa brojem devet, u zavisnosti od toga da li napuštaš stan ili se vraćaš kući posle školskih časova.
Pritisneš broj devet na vrhu komandne table (iznad njega su samo crveno dugme na kome piše "stop" i belo sa natpisom "pomoć"), i lift poslušno ode na tvoj sprat. Lift: drvena kutija obložena jeftinom ukrasnom politurom koja ide gore-dole i toliko je "pametna" da se svaki put zaustavi na spratu čiju si oznaku pritisnuo na komandnoj tabli.
"Pre ću napuniti sto godina" - razmišljao je Nepoznati - "nego što ću saznati kako liftovi rade!"
Da li je u pitanju čista mehanika, slična mehanizmu na duvačkim instrumentima, sistem klapni ili je problem suptilnije rešen? Da li se pritiskom na određeni taster zatvara strujno kolo? Nepoznati bi nekako i razumeo rad liftova da su nastali sa mikroprocesorima i računarima. Tada bi se u komandnu tablu ugradio čip i mali, pametni pentijum - jedan, dva ili tri - bez problema bi uradio taj jednostavni posao. Ali, liftovi su se pojavili mnogo pre nego što su nastali poluprovodnici i svoju "pamet", očigledno, ne duguju njima.
"Uvek sam bio glup za tehniku i novotarije. Zašto me takve stvari nikada nisu zanimale, zašto sam ih smatrao nevažnim?", Nepoznati je i dalje razmišljao o liftovima. "Verovatno da klinci od deset-dvanaest godina znaju više o tome kako se liftovi kreću nego što ja znam. Koji blam! Kada bih bar znao gde mogu da pročitam kako se liftovi kreću, dospevaju na željeni sprat, kako ne pogreše i odu sprat niže ili više.
To nikada neću saznati!"