Glumica iz domaćeg crnotalasnog filma "Kad budem mrtav i beo" Zorica Šumadinac (u filmu se zove Bojana i zubotehničarka je u nekoj srpskoj varošici) bila je školska drugarica mog kolege sa posla. Sedeli su u istoj klupi. Radilo se o „XIV beogradskoj gimnaziji“. To je bilo pre nego što je Zorica postala glumica.
Jedan od koleginih nadimaka je bio Tonči. Imao je on svoju Hrvaticu koja ga je tako zvala: Tonči. Mi, kolege sa posla, nismo bili tako maštoviti i oslovljavali smo ga pravim imenom. On za nas nije bio Tonči. Beograđani nemaju takve nadimke.
Zašto ga pominjem? Samo zbog Zorice Šumadinac? Ne! Neko ga je nedavno video u bolnici, i jedva ga je prepoznao.
Tonči je sedeo ispred ordinacije. Bio je tako miran, tih...
Jedan od koleginih nadimaka je bio Tonči. Imao je on svoju Hrvaticu koja ga je tako zvala: Tonči. Mi, kolege sa posla, nismo bili tako maštoviti i oslovljavali smo ga pravim imenom. On za nas nije bio Tonči. Beograđani nemaju takve nadimke.
Zašto ga pominjem? Samo zbog Zorice Šumadinac? Ne! Neko ga je nedavno video u bolnici, i jedva ga je prepoznao.
Tonči je sedeo ispred ordinacije. Bio je tako miran, tih...
Нема коментара:
Постави коментар