Moram da priznam da sam večeras prilično neurotičan...Više bih voleo da nisam i da je sve kako treba, uobičajeno, ali takva je konstelacija događaja.
Sav se naježim od pomisli da će sutra biti plus četrdeset stepeni Celzijusovih! Kakvo je to iskustvo? Vredi li ga doživeti? I da li sam ranije doživeo?! Naravno da jesam, ali sve se zaboravlja, pa i…
I ovo veče je dovoljno loše, i nisam ni za njega spreman... Kao ni za sutrašnji dan. Ali on će doći, svanuće... Dan, noć... Jutro, veče... ciklusno ponavljanje...
Nešto mi govori da će ovaj tekst biti veoma kratak. Ne kreće se ni u jednom pravcu… Više lebdi u nekom međuprostoru…
U redu, večeras... šta?! Rekao sam na početku šta večeras! Ponavljam: "večeras sam prilično..." Nastavak znate, nastavak piše na samom početku... Radi se o nekom priznanju.
Ilustracija je nesrećno odabrana za ovaj tekst. Nisam rekao da sam "spreman za večeras" već da sam "večeras neurotičan..."
Koga to zanima, ko za to mari....
Dosta je! Ne želim više da pišem. Bar to može da bude, a i jeste, moj večerašnji izbor.
Нема коментара:
Постави коментар