Nepoznati

Kada dođe leto Nepoznati zaboravlja koliko godina ima, i slično se oseća kao onog leta kada se doselio u Beograd. Pored njega nema njegovih roditelja, a on, kada se preselio u Beograd, ostavio je bolji grad. Odrekao se Kragujevca da bi u novom gradu postao - Nepoznati. Pre toga nije bio Nepoznati. Imao je sasvim obično srpsko ime, međutim njegovi novi drugovi su ga nazvali – Nepoznati. Bio im je tuđ, drugačiji od njih.
Svakog jutra on se budio i u novom gradu, ali gde je mogao da ode, šta da radi u gradu kome nije pripadao? Nije postojao nijedan dokument u kome bi pisalo da je on stanovnik Beograda. Još je pripadao gradu koji je napustio. Jedino je grad u koji se doselio trošio njegovo vreme ništa mu ne nudeći zauzvrat.
Posle doručka, Nepoznati bi odlazio do uličnog kioska sa štampom, kupovao novine, brzo se vraćao u iznajmljeni stan i čitao ih do podneva. To nije držalo vodu: šta je njega, petnaestogodišnjaka, moglo da zanima u dnevnim novinama? Sigurno ne izjave aktuelnih političara! Jedino oskudne sportske vesti, nove epizode stripova Cisko kid i Porodica Tarana Džoa Mak Manusa... Opet je neko nekoga ubio na ovaj ili onaj način. Ni radio nije mogao preterano da ga zadovolji. A TV?! Crno-beli TV! BLJAK!
Leto je bilo toplo i trajalo je. Sporo je proticalo...
Nepoznati bi sa majkom povremeno posećivao Kragujevac. Šta bi tamo radio? Prepodne odlazio na gradski bazen, popodne u posete rođacima, uveče išao na korzo, družio se sa bivšim školskim drugovima...
Za te dečake on nije bio Nepoznati. Nisu ga tako oslovljavali. A on nije mogao da im kaže da je postao – Nepoznati. Bilo ga je stid.