POVEST o Nepoznatom i Kragujevcu ispunjava važan uslov: ona je moguća, ili već postoji u nekom pojavnom obliku. Sve ostalo će biti neuporedivo teže. Nepoznati ne samo da je trebalo da bude junak pomenute priče već još nešto mora da uradi: da je ispiše. I to bukvalno, a ne figurativno, u stilu: "Hodajući ulicama Kragujevca Nepoznati je ispisivao svoju životnu priču..."U njegovom slučaju, uloge junaka i pisca su se pokazale kao neodvojive. Ako ne prihvati ulogu pisca, neće postojati ni kao junak. Naravno da to nije želeo: ko bi nešto slično želeo?
Lagodnija pozicija bi bila da se Nepoznati kreće ovim svetom, Srbijom i Kragujevcom, a neko drugi o tome da piše. Neko ko je spreman da potroši komad života beležeći sve što Nepoznati čini i šta mu se dešava. Takva osoba nije postojala. Bar ne u njegovoj blizini. Ljudi iz okruženja su bili okrenuti prizemnijim zanimanjima koja su, za razliku od idealističnog posla pisanja, donosila novac. A novac je pokretač svega!
Nepoznatom ništa drugo nije preostalo nego da preuzme ulogu pisca. Priča se neće sama ispisati, i potrebniji joj je autor nego glavni junak.
Нема коментара:
Постави коментар