Samo oštro i na prvu loptu, Ana!

OPIS BLOGA:
Verbalni proliv jedne prosečne perverzne glupače sa prosečnim sisama. I mudima.

Ono što najviše volim da radim ili je nemoralno, ili nezakonito, ili goji. (LINK - Whatever... nevermind)

Sad, otkud ovaj TEENAGE blog u sferi moga interesovanja?!
E, pa ovako: na beogradskom Sajmu knjiga do mene se dokotrljala knjiga "NEO PUNK" autorke Ane M.
Sasvim dobra pesnička knjiga. Iščitavam je već danima: sporo, polako... Nigde se ne žurimo, zar ne?! Naročito kada se o poziji radi...
Onda sam ukucao autorkino ime u GOOGLE pretraživač.
Na Facebook stranici Ane M. našao sam link ka stranici - "Whatever... nevermind". Bio je to (i jeste) blog ANE M.
Za razliku od Aninih pesama, njenim blogom nisam baš nešto impresioniran. Ali to nije ni važno! Još uvek više vejurem papiru nego INTERNETU, a, kao što rekoh, Anine pesme su sasvim OK.
Pa, šta kaže u svojim pesmama Ana M.?
Kaže sledeće (taj sam citat jutros obležio da ga prepišem i postiram OVDE):
"Jebe mi se za to što sam klinka
što psujem i serem kao poludela
nikako ne uspevam drugačije..."
To sam želeo da citiram.
Dakle, klinka, tinejdžerka. To je Ana M. i daje nam ovaj svet iz te vizure: iz vizure jedne srpske tinejdžerke.
Biti tinejdžer nikada nije bilo lako, pa ni sada. Hormoni prave čudo u organizmu. DIVLJAJU. Ni mozak nije pošteđen. Možda je on čak i najviše na udaru?
Pa, još knjige koje nam dolaze do ruku: Bukovski, Alen Ginzberg... ONDA TV... računar... muzika... filmovi... Pa, ponovo knjige... dnevne novine...
Kako se zove pesma sa nevednim citatom? KRICI. Tako se zove, i počinje sledećim stihom:
"Jebe mi se za školu, za direktora..."
Samo oštro i na prvu loptu! Tako se igra fudbal, tako se piše poezija.

P.S. Znam da će vam biti teško (skoro nemoguće) da se dokopate ove knjige poezije. Ali vredi se pomučiti...

[2]