Dođe takvo veče kada sedneš ispred računara i ZAROLAŠ Internetom.
Bloger Adrian je poznat po tome da veoma retko piše svoje postove. Valjda zato što mu se nigde ne žuri... Ima sasvim dovoljno vremena...
Ponekad izgleda da ga svi a ne samo Adrian imaju sasvim dovoljno, možda i previše...
Ne bih o tome šta Adrian piše u svom blog-zapisu naslovljenom "I like pleasure spiked with pain".
Zaista ne bih.
Možda bih mogao o tome kako piše: to je svedenost, minimalizam. Ne ono do krajnjih konsekvenci, strogo...
I njegov blog je dizajniran u nekom minimalističkom (da tako kažem) - fazonu.
Reklo bi se da je to skoro sve o Adrianu.
Njegov post je propraćen JUTJUB spotom RED HOT ČILI PEPERSA.
Moj zapis koji ima isti, pozajmljeni naslov je propraćen FOTOGRAFIJOM.
Možda je moglo i bolje, maštovitije? Možda..
Ipak: nije ovo od jedno od onih večeri kada se sve može, kada se sve hoće. Već je nekako mljuzgavo, bljuzgavo...
A što se tiče selidbe - i kada sam napuštao svoj rodni grad i dolazio u EX-YU prestonicu (na ušću dveju reka) mislio sam, bio sam uveren, da dolazim na bolje.
Ponekad izgleda da ga svi a ne samo Adrian imaju sasvim dovoljno, možda i previše...
Ne bih o tome šta Adrian piše u svom blog-zapisu naslovljenom "I like pleasure spiked with pain".
Zaista ne bih.
Možda bih mogao o tome kako piše: to je svedenost, minimalizam. Ne ono do krajnjih konsekvenci, strogo...
I njegov blog je dizajniran u nekom minimalističkom (da tako kažem) - fazonu.
Reklo bi se da je to skoro sve o Adrianu.
Njegov post je propraćen JUTJUB spotom RED HOT ČILI PEPERSA.
Moj zapis koji ima isti, pozajmljeni naslov je propraćen FOTOGRAFIJOM.
Možda je moglo i bolje, maštovitije? Možda..
Ipak: nije ovo od jedno od onih večeri kada se sve može, kada se sve hoće. Već je nekako mljuzgavo, bljuzgavo...
A što se tiče selidbe - i kada sam napuštao svoj rodni grad i dolazio u EX-YU prestonicu (na ušću dveju reka) mislio sam, bio sam uveren, da dolazim na bolje.
Нема коментара:
Постави коментар