Institut za mentalno zdravlje

Na adresi Palmotićeva broj 37 se nalazi „Institut za mentalno zdravlje“.
Septembra 1993. godine, zgrada je bila okrečena u žuto. Aprila 2009. godine je bila obojena u sivu, skoro belu, boju.
Ispred ulaza u Institut je bio parkiran motor „Honda“ metalik boje. Na brzinometru sam pročitao da je maksimalna brzina 140 km/h.
Levo od ulaza je bila breza. Sigurno da je 1993. godine bila znatno niža i, verovatno, još uvek krhka, lomljiva.
Oprezno sam prišao zgradi. Kao da će neko da primeti moj dolazak i upita šta tražim? Da li sam nekome došao u posetu ili želim da postanem pacijent te ustanove.
Pre toga sam stajao preko puta, na drugoj strani ulice. Nisam bio jedini. Tu je bila i devojka obučena u crvenu bluzu bez rukava. U ruci je držala mobilni.
Setwahu sam obećao da ću otići do te zgrade. Zbog njega sam to uradio.
Na terasi koju on pominje u svom zapisu, stajao je muškarac. Teško je bilo odrediti da li je lekar ili pacijent.
Lagano sam krenuo uzbrdo.
U ulici Džordža Vašingtona sam sačekao tramvaj, i otišao. Slično kao što je Ana otišla automobilom dok je Setwah ostao da stoji na ulici.
Imao sam utisak da sam sada ja taj koji ostavlja Setwaha. Na ulici, u Palmotićevoj broj 37...
Napuštao sam ga nesposoban da bilo šta za njega učinim.

(odlomak iz romana MEGALOMANIJA
izdavač - Alma, Beograd - 2009)