U Londonu na sceni zaboravljeni komad pesnikinje Silvije Plat

Silvija Plat je rođena 27. oktobra 1932. godine u Jamajka Plejnu (Masačusets). Svoju prvu pesmu je objavila u „Boston Heraldu”, kada je imala samo osam godina. Već tokom prve godine studiranja, pokušala je, prvi put, da se ubije, popivši celu bočicu pilula za spavanje. Kratko vreme je bila u bolnici gde je lečena šok terapijama. Diplomirala je 1955. godine, dobivši mnoga priznanja, pa i stipendiju za Kembridž. Nastavila je da piše poeziju, povremeno objavljujući pesme u studentskim novinama.
Nakon kratkog poznanstva, udala se za pisca Teda Hjuza 1956. godine. U Veliku Britaniju su otišli 1958. kada je Silvija ostala trudna. U to vreme objavila je svoju prvu i za života jedinu zbirku pesama „Colossus”. U braku im nisu cvetale ruže, uglavnom zbog Tedove sklonosti ka vanbračnim izletima. Razišli su se krajem 1962. godine. Sa decom, Fridom i Nikolasom, Silvija se iz Dejvona preselila u London.
Ubila se 11. februara 1963. godine. Imala je 30 godina. Njena glavna dela („Ariel”, „Zimsko drveće”, „Tri žene”, „Sabrane pesme”, „Izabrane pesme”…), objavljena su posthumno.
Godine 1982. dobila je Pulicerovu nagrada za knjigu „Sabrane pesme”. Bilo je to prvi put da neki pesnik dobija ovu prestižnu američku nagradu.

(...)

Rašireno je mišljenje da je Silvija Plat bila pre svega pesnikinja, a zatim romanopisac i da je time njen talenat bio iscrpljen.
Pozorišni reditelj Robert Šo ne misli tako. On je producent i reditelj Silvijinog komada „Tri žene”, koji je nedavno imao svoju praizvedbu u Londonu. Šo veruje da ovaj komad pokazuje Silviju Plat i kao briljantnog dramaturga.
- Postoji nešto magično u tom komadu - kaže Šo.
„Tri žene” su najmanje poznato delo Platove, ako ne i potpuno zaboravljeno. Ono je napisano kao radio-drama za tri glasa i emitovano na BBC-ju 1962. godine. Kasnije je uvršteno u knjigu poezije „Winter Trees” („Zimsko drveće”), koja je objavljena 1971, osam godina posle njenog samoubistva.
„Tri žene” su inspirisale novinarku Džojs Kerol Outs da Silviju Plat opiše kao „našu priznatu kraljicu tuge i portparola naših najintimnijih košmara”; i da ustvrdi da je, bez sumnje, reč o jednom od najlepših dela koje je Silvija napisala.
(...)
Tek kada se posle dvogodišnjih pregovora sa izdavačem „Faber & Faber” dokopao prava da „Tri žene” postavi na scenu, Šo je shvatio je svu veličinu kultnog statusa koji pesnikinja ima i pedeset(!) godina posle smrti. Naime, po objavljivanju kastinga, stiglo je čak 1.700 prijava za tri uloge.
Reditelj Šo se odlučio za tri londonske glumice: Elizabet Dal je Prvi glas - žena koja se porađa u bolnici i nosi svoju bebu kući; Tili Fortun je Drugi glas - sekretarica koja je doživela pobačaj (i to ne prvi) i Lara Limon je Treći glas - studentkinja koja je svoje neželjeno dete dala na usvajanje.
Iako Šo ne želi olako da tvrdi kako je reč o autobiografskom delu, on ipak podseća da je Silvija Plat imala veliko materinsko iskustvo.
- Ćerku Fridu je rodila u aprilu 1960. godine, pobačaj je imala deset meseci kasnije, a sina Nikolasa je dobila u januaru 1962.
Tri žene je S. Plat napisala sredinom 1962. godine, a ubila se u februaru 1963. godine - kaže Šo. (izvor - BLIC, Bg)