Neke od Pajacovih snova kriju i zakatančena vrata koja se vide u pozadini fotografije.
Ne može se sa druge strane tih vrata, a upravo su tamo neki od davnih Pajacovih snova. Sada su bezbedni kako od njega, tako i od drugih. Mada Pajacu nije potrebna, nije tražio, ni bezbednost, ni ključeve, ni brave. Katance, pogotovo.
Ne bi on imao ništa protiv da svi vide njegove davne snove, da ih opipaju, procene njihovu vrednost. Ovako, oni su "ad acta".
Pa, i sam Pajaco je pomalo "ad acta". Otud ta njegova namrštenost jer niko ne voli da je "ad acta".
Kada se samo seti sa kojim je elanom prelazio taj trošni prag na kom sedi ovog avgustovskog popodneva?! I svud oko njega se čula graja njegovih vršnjaka. Što bi se reklo: vrilo je kao u košnici.
A sada - pustoš! Prokleta pustoš, pusta pustoš... dekadentna pustoš...
Pustoš i dekadencija su nerazdvojne. I u najgoroj provinciji, i tamo gde žive golodupasti Aboridžini, i tamo je pustoš - dekatentna.
Ne može se sa druge strane tih vrata, a upravo su tamo neki od davnih Pajacovih snova. Sada su bezbedni kako od njega, tako i od drugih. Mada Pajacu nije potrebna, nije tražio, ni bezbednost, ni ključeve, ni brave. Katance, pogotovo.
Ne bi on imao ništa protiv da svi vide njegove davne snove, da ih opipaju, procene njihovu vrednost. Ovako, oni su "ad acta".
Pa, i sam Pajaco je pomalo "ad acta". Otud ta njegova namrštenost jer niko ne voli da je "ad acta".
Kada se samo seti sa kojim je elanom prelazio taj trošni prag na kom sedi ovog avgustovskog popodneva?! I svud oko njega se čula graja njegovih vršnjaka. Što bi se reklo: vrilo je kao u košnici.
A sada - pustoš! Prokleta pustoš, pusta pustoš... dekadentna pustoš...
Pustoš i dekadencija su nerazdvojne. I u najgoroj provinciji, i tamo gde žive golodupasti Aboridžini, i tamo je pustoš - dekatentna.
Нема коментара:
Постави коментар