Spušta se noć
i ne pada sneg.
Uostalom, kako bi i padao u avgustu,
u sred leta?!
Jedva da pada u decembru,
januaru... februaru...
Taj beli, čisti sneg.
Taj voljeni sneg.
Tako da se sa neba
samo spušta noć
dok snega nema
niti ga može biti
iz već navedenih razloga.
Sa neba se spušta letnja noć
i sporo prekriva moj grad...
Naš grad...
Poziva ga da utone u san,
da se preda okrepljujućem snu...
Da otpočine.
Da se odmori.
To nam noć i noći poručuju!
Toj nas mudrosti one uče.
Nas koje je teško
bilo čemu naučiti.
Takve kakvi jesmo: bandoglavi.
Ali noć sa nama
ima beskrajno strpljenje.
Ona od nas ne odustaje
već nam svake večeri šalje isti signal:
odmorite se, dragi ljudi!
Ukoračite u okrepljujući san
dok ja još postojim,
dok vi još postojite...
Нема коментара:
Постави коментар