GUGLANA: ja ću biti tamo!

Tamo, a nikako ne 

ovde 

ili negde drugde 

ću biti prisutan narednih

Šest nedelja.

Ni dana, ni sata, ni minuta, ni sekunde...  

duže 

već upravo toliko  - šest nedelja!

 

Ili  izraženo u danima:

biću tamo  četrdeset i dva dana.

Ne bih to sada preračunavao u sate,

još manje u minute...  

Zamorno je to i potpuno bespotrebno.

I ima više veze sa matematikom

nego sa stvarnošću.

Samo da vam saopštim: 

da ću tamo gde se  trenutno nalazim

biti i nekoliko narednih dana.

Pa, tako... Samo da znate! 

 
Da, ja ću UPRAVO tamo biti,

i zato vam poručujem - 

nemojte ništa  da brinete

jer kao što rekoh - 

ja ću tamo sigurno biti...

Samo za vas!

Na bezbednome...  

Gde ću potom otići?

Tamo  gde me životne staze odvedu...

I, nadam se: vama dovedu...

Ne znam kako, 

ali znam   da ću u četiri sata popodne

biti VEOMA, 

veoma  

veoma 

uzbuđen.

Neke stvari se jednostavno znaju!

Izvesno vreme ću da boravim tamo 

gde se ovce plaše krvoločnih vukova.

A vi pogađajte gde je to!

Svečano OBEĆAVAM

da ću  kada porastem

biti veoma fleksibilna 

osoba!

 
Ako ne dođeš,

ja ću biti 

veoma, 

veoma 

veoma razočaran.

I zato te molim - Dođi!

Ti znaš, gde!

Ona je bila jaka poput vučice

vođe čopora

dok sam ja bio 

u negacijskoj ekipi.

O čemu sanjam?!

Da ću jednoga dana i ja da postanem

vlasnik... Čega?!

Prekookeanskog broda. 

Ništa manje! 

Mada ne znam šta će mi 

uopšte prekookenaski brod?!

Ali tako je to sa snovima...

Čitam grafit na zidu:

On svaki put prodire 

upravo tamo 

gde se ne bi smelo.

 

I to nije kraj

već je neki novi početak.
 

Jer mnogo mudriji od mene su kazali

da je na svakom kraju novi početak...

Dok svaki početak ima svoj kraj...

I ja se u svemu tome 

ne snalazim baš najbolje...

[No.25]