Ponekad napišem pesmu
koja baš ničemu ne služi.
Nema nikakvo značenje...
I sami dobro znate
da poezija nema upotrebnu vrednost:
neće vam platiti račune,
kupiti piće u kafiću...
platiti ručak u restoranu...
Već će postojati tek tako!
Zapravo nećete biti ni sigurni da li postoji?
Sa pravom ćete sumnjati u njeno postojanje.
A opet ponekad ne napišem pesmu
već satima sedim ispred TV-a:
menjam kanale, gledam filmove,
slušam vesti...
Možda i zadremam
ležeći ispred TV-a?
Da, priznajem da ponekad i zadremem
dok ležim ispred TV-a!
I da li postoji bilo kakva razlika?
Možda ćete me nazvati pesimistom
(evo reskirću da me tako nazovete!
Dakle, nazovite me pesimistom!):
ali ja bih rekao da ne postoji!
Sve je to isto,
potpuno isto.
I zato se ovoga trenutka
odjavljujem: logout.
Нема коментара:
Постави коментар