Ja, kao čitalac, specifičan sam zato što sam, istovremeno, i pisac. Spojio sam te dve uloge, i trebalo bi da obavim oba zadatka: pročitam roman Rob-Grijea i, istovremeno, napišem sopstveni roman o čitanju "Reprize". Mada deluje pomalo šizofreno, nije nemoguće.Krajnji proizvod bi trebalo da bude novi roman. Da li će on, jednog dana, biti preveden na francuski i tako se suočiti sa izvornim delom, ne znam?! U svakom slučaju, francuski čitalac bi imao retko zadovoljstvo da prati dva toka... Od izvora dva putića...
Možda bi mu bilo teško da poveruje da je "Repriza reprize" ispisana na nekom drugom, a ne francuskom jeziku? Siguran sam da ne bi bio spreman da se suoči sa književnim delom napisanom na srpskom jeziku. Smetala bi mu ta pretencioznost malog, balkanskog jezika. Veoma bi mu smetala.
Zato se, po svemu sudeći, "Repriza reprize" neće nikada ni pojaviti na francuskom jeziku, i to je u redu. Svako od nas bi trebalo da zna gde mu je mesto, gde pripada, koji su njegovi limiti...
Нема коментара:
Постави коментар