Kao nekada i sada povremeno prođem
nekadašnjom ulicom
i za trenutak zastanem
ispod znanog prozora.
I mada znam da me više nema
niti me može tamo biti
kao u košmarnom snu
čekam da se pojavim na prozoru,
razmaknem zavesu
i samome sebi mahnem.
Dok kišne kapi dobuju po staklu
i na mene se slivaju
Ja kao onda davno
na ulici stojim sasvim sam.
Ostavljen od svih onih
koji behu sa mnom
u tom davno
iščezčom vremenu.
Нема коментара:
Постави коментар