Kao nekada i sada povremeno prođem
svojom nekadašnjom ulicom
i za trenutak zastanem
ispod dobro znanog prozora.
I mada znam da me tamo više nema
niti me može biti
kao u nekom košmarnom snu
strpljivo čekam da se pojavim na prozoru,
da razmaknem zavesu
i samome sebi mahnem.
Dok kišne kapi dobuju po prozorskom staklu
i dok se na mene slivaju
Ja, kao onda davno,
na ulici stojim potpuno sam.
Ostavljen od svih onih
koji sa mnom behu
u tom davno iščezlom vremenu.
Нема коментара:
Постави коментар