Sa okusom soli...
Svaki novi dan možemo nekome ili nečemu da posvetimo.
Kralj Pajaca će današnji dan da posveti SANDRI. Onako, u prolazu... Ništa suštinsko.
Sandra je žensko ime. Sledeće je - Zagreb, grad Zagreb. Zagreb zato što je Sandra iz Zagreba, a ne, na primer, iz Kragujevca. Ona čak nikada nije ni posetila Kragujevac. Isuviše je to zapadno, i nije na Jadranskom moru... A nju je vukao Jadran i rodni grad njenog oca - Šibenik.
Kada je Arsen Dedić 1969. g. snimio tu kompoziciju sve je vuklo ka tome da je to ljubavna pesma i posvećena nekoj devojci ili ženi u koju je pevač bio zaljubljen.
Međutim, nije tako bilo! Sandra je bila devojčica. Ona je bila Arsenova kćerka i dete razvedenih roditelja. Brak je pukao na dvoje na troje... I Sandrina majka je otišla sa drugim muškarcem (Kralj Pajaca ovo domaštava, a nije nešto što sa sigurnošću zna. Tek pretpostavlja. Dakle, Pajaco ne barata sa činjenicama već sa - maštom.)
Da, to su bile šezdesete godine XX veka. Mada su već na kraju. Šesta dekada je pri samom kraju. Još godinu dana, i nema je više! Iščezla je, pretvorila se u prošlost.
Naravno da je Arsenova pesma melanhočna jer drugačija ne može ni da bude.
G-din Dedić je značio nešto u tom vremenu, i njegove pesme su bile rado slušane. Kasnije, to će postati Džoni B. Štulić iz Azre ili Đorđe Balašević.
"Nisam te volio mnogo...
...
tek ne mogu putem do stana..."
Avgust je i 2010. je godina, i Beograd je grad koji se vidi kroz prozor Pajacovog stana.
Možda bi on rekao, napisao:
"Zaludan je ovaj dan... Potpuno zaludan i ofarban u sivo... Tužan je ovaj dan... Sjeban je ovaj dan..."
Ili bi citirao Džona LENONA:
"Giv pis a čens!"
Mrtvog Lenona. On je zgodniji za citiranje od žive Joko Ono.
Ali Arsen je superioran u ovom danu! On vlada čak i ovim dalekim avgustovskim danom!
Zato KRALJ PAJACA ponovo i iznova pušta njegovu Sandru. Neka traje... u prsotoru i vremenu...
Neka traje...
среда, 11. август 2010.
Sandra je žensko ime. Sledeće je - Zagreb, grad Zagreb. Zagreb zato što je Sandra iz Zagreba, a ne, na primer, iz Kragujevca. Ona čak nikada nije ni posetila Kragujevac. Isuviše je to zapadno, i nije na Jadranskom moru... A nju je vukao Jadran i rodni grad njenog oca - Šibenik.
Kada je Arsen Dedić 1969. g. snimio tu kompoziciju sve je vuklo ka tome da je to ljubavna pesma i posvećena nekoj devojci ili ženi u koju je pevač bio zaljubljen.
Međutim, nije tako bilo! Sandra je bila devojčica. Ona je bila Arsenova kćerka i dete razvedenih roditelja. Brak je pukao na dvoje na troje... I Sandrina majka je otišla sa drugim muškarcem (Kralj Pajaca ovo domaštava, a nije nešto što sa sigurnošću zna. Tek pretpostavlja. Dakle, Pajaco ne barata sa činjenicama već sa - maštom.)
Da, to su bile šezdesete godine XX veka. Mada su već na kraju. Šesta dekada je pri samom kraju. Još godinu dana, i nema je više! Iščezla je, pretvorila se u prošlost.
Naravno da je Arsenova pesma melanhočna jer drugačija ne može ni da bude.
G-din Dedić je značio nešto u tom vremenu, i njegove pesme su bile rado slušane. Kasnije, to će postati Džoni B. Štulić iz Azre ili Đorđe Balašević.
"Nisam te volio mnogo...
...
tek ne mogu putem do stana..."
Avgust je i 2010. je godina, i Beograd je grad koji se vidi kroz prozor Pajacovog stana.
Možda bi on rekao, napisao:
"Zaludan je ovaj dan... Potpuno zaludan i ofarban u sivo... Tužan je ovaj dan... Sjeban je ovaj dan..."
Ili bi citirao Džona LENONA:
"Giv pis a čens!"
Mrtvog Lenona. On je zgodniji za citiranje od žive Joko Ono.
Ali Arsen je superioran u ovom danu! On vlada čak i ovim dalekim avgustovskim danom!
Zato KRALJ PAJACA ponovo i iznova pušta njegovu Sandru. Neka traje... u prsotoru i vremenu...
Neka traje...
среда, 11. август 2010.
3 коментара:
maštovit si. lep tekst, dopada mi se.
Kako je to lepo Kralju, maštaj, tako divno maštaš!
e, pa evo dva dragocena komentara na mom blogu!
Hvala,
Emo S.
hvala Amalis O.
Постави коментар