Pisati nešto što bi moglo da se nazove antiknjiževnost, što jeste antiknjiževnost. Preći granicu koju se drugi ne usuđuju, čak i ne pokušavaju da savladaju. Književnost je toliko bedna, propala stvar da samo antiknjiževnost može da spasi što se još dâ spasiti. Šta do tada dok antiknjiževnost ne dobije neophodan zamah uraditi sa književnošću? Spaliti, uništiti sve te bezvredne knjige ili ih odložiti u depo, atomsko sklonište koje je izgubilo prvobitnu namenu? Ko još razmišlja o atomskom ratu?
Ne mogu da verujem da sam ja izmislio antiknjiževnost! Verovatnije je da ona postoji vekovima, čak i milenijumima, samo je skrajnuta, ustuknula je pred književnim đubretom.
Ne mogu da verujem da sam ja izmislio antiknjiževnost! Verovatnije je da ona postoji vekovima, čak i milenijumima, samo je skrajnuta, ustuknula je pred književnim đubretom.
Нема коментара:
Постави коментар