Odlazi cirkus iz vašeg malog mesta
dok se pred nama pruža duga cesta
koja nas VODI u neki drugi grad.
Odlazi cirkus dok ponoć prekriva vaše mesto
I ništa u njemu ne svetluca
i ne najavljuje dobar provod.
Sve je tako mrtvo...
Sklono nedogađanju, sklono neživotu...
Sklono nepostojanju...
Odlazi cirkus i nikada se VIŠE neće vratiti...
Nastaviće svoja lutanja...
Jer su ona, lutanja
imanentna CIRKUSIMA...
Kao što je gradovima
imanentna STATIČNOST.
Odlazi cirkus iza kog ostaje talog...
Iza kog ništa ne ostaje...
Sve se gasi, nestaje...
I vi se pitate - da li JE cirkus
ikada i postojao
i posetio naše malo mesto?!
I vi se pitate: da li smo i mi
ikada postojali i posetili CIRKUS?!
Prisustvovali PREDSTAVI?
Ali to što MOŽETE da se pitate
da sebi postavljate pitanja
i da dajete odgovore
potvrđuje vaše nekakvo postojanje...
Egzistenciju...
Nikada nećete imati hrabrosti
da napustite vaše MALO mesto
i pokušate da pronađete CIRKUS
u nekom drugom mestu...