Odlazi cirkus iz vašeg malog mesta
dok se pred nama pruža duga prava cesta
koja nas vodi u neki drugi grad.
Odlazi cirkus
i noć prekriva vaše mesto,
I ništa u njemu ne svetluca
i ne najavljuje dobar provod.
Sve je tako mrtvo...
Sklono nedogađanju,
neživotu...
Nepostojanju...
Odlazi cirkus i nikada se VIŠE neće vratiti!
već će Nastaviti svoja lutanja...
jer su ona, lutanja
svojstvena CIRKUSIMA...
Kao što je gradovima
svojstvena STATIČNOST.
Oni su tu gde jesu!
Odlazi cirkus iza kog baš ništa neće
ostati...
Sve se polako gasi, nestaje...
Prestaje da postoji...
I vi se sa pravom pitate -
da li je cirkus ikada i posetio
naše malo mesto?!
I još se pitate: da li smo i mi
ikada postojali i posetili CIRKUS?!
Prisustvovali cirkuskoj PREDSTAVI?
Ali to što MOŽETE da se pitate,
da sebi postavljate pitanja
i da dajete bilo kakve odgovore
potvrđuje vaše postojanje...
Vašu Egzistenciju...
Mada nikada nećete biti dovoljno
hrabri
da napustite vaše MALO mesto
i pokušate da pronađete CIRKUS
u nekom drugom mestu...
U nekom drugom gradu...
U drugoj državi...
Na drugom kontinentu...
na drugoj planeti...
