Odlazi cirkus iz vašeg malog mesta
dok se pred nama pruža duga cesta
koja nas VODI u neki drugi grad.
Odlazi cirkus dok noć prekriva vaše mesto
I ništa u njemu ne svetluca
i ne najavljuje dobar provod.
Sve je tako mrtvo...
Sklono nedogađanju, sklono neživotu...
Sklono nepostojanju...
Odlazi cirkus i nikada se VIŠE neće vratiti...
već će nastaviti svoja lutanja...
Jer su ona, lutanja
imanentna CIRKUSIMA...
Kao što je gradovima
imanentna STATIČNOST.
Odlazi cirkus iza kog ništa ne ostaje...
Sve se gasi, nestaje...
prestaje da postoji...
I vi se s pravom pitate -
da li JE cirkus ikada i postojao
i bio u našem malom mestu?!
I vi se pitate: da li smo i mi
ikada postojali i posetili CIRKUS?!
Prisustvovali cirkuskoj PREDSTAVI?
Ali to što MOŽETE da se pitate ,
da sebi postavljate pitanja
i da dajete odgovore
potvrđuje vaše postojanje...
Egzistenciju...
mada nikada nećete biti dovoljno
hrabri da napustite vaše MALO mesto
i pokušate da pronađete CIRKUS
u nekom drugom mestu...
gradu... državi... kontinentu...
