Petogodišnjak

U objektivu Pajacovog foto-aparata se našao i jedan petogodišnjak.
Mama je u blizini, a on kao da je krenuo u neku akciju! Tako govori dečakov izraz lica mada nikakve stvarne akcije nema.
Suviše je rano za - akcije!

The real one

Muškarac na čijoj je majici ispisano THE REAL ONE privukao je Pajacovu pažnju.
I već je ufotografisan! Za svaki slučaj, dva puta.
Jednom je malo, a dvaputa je previše.

Pevačica

Konačno se i folk pevačica Tijana dokopala mikrofona.
Pomenuti Gitarista je desno od nje, a levo basista.
To je onaj trenutak koji je Pajaco već pominjao: kuvari su iščezli sa scene i na njoj su ostali muzičari. Ona i njima pripada. Za kuvare su kuhinje, restorani, hoteli... i moteli...
Jer kao što stejdž nije za Pajaca sa foto-aparatom u ruci, tako nije ni za kuvare sa kutlačama u rukama.
Svako bi trebalo da zna gde mu je mesto, gde pripada...

Hiljaditi deo sekunde

Sledeća osoba koju je Pajaco fotografisao na kalemgdanskom Festivalu hrane jeste devojka sa dva šešira: jedan drži u ruci, a drugi joj je na glavi.
Neočekivana kombinacija. Ipak, može i tako.
Za razliku od starijeg gospodina na prethodnoj fotografiji, ona ne gleda u pravcu Pajaca. Tako da je snimljena iz profila.
Korača plavim tepihom dok Kralj Pajaca sedi negde sa strane, i fotografiše. Opušteno.
Što bi rekao onaj fotograf sa TV Historija: on fotografiše hiljaditi deo sekunde.
Sa tim trenutkom vremena Pajaco barata.
Foto-aparat u njegovoj ruci čini ga čarobnjakom. Kralj je sposoban da jednu sekundu razbije na hiljadu delova! Koje je to samo razbijanje?! Dostojno svakog poštovanja.

Stariji gospodin

Iz nekog razloga Pajacu se dopada da fotografiše posetioce. Šarenoliki su.
Eto, na primer, čikica koji je primetio Pajaca da ga fotografiše i gleda u njegovom pravcu.
Izgleda izgubljen u toj gomili.
Nekim čudom je dospeo na tu manifestaciju, a uputio se ko zna gde?! Možda tek u uobičajenu subotnju/nedeljnu šetnju Kalemegdanom.
U jednoj ruci drži platneni šešir, a u drugom parče hleba. To parče hleba neće mu utoliti glad, ali će je bar zavarati na neko vreme.
Njegov pogled kao da govori:
- Gde baš mene nađe da fotografišeš?!
Ali već sledećeg trenutka, on će zaboraviti na Pajaca, njegov foto-aparata i utopiće se u bezbednu gužvu ostalih posetilaca Festivala hrane.

Posetioci

Najvažniji deo svake manifestacije, pa tako i Festivala hrane, jeste publika. Posetioci. Bez njih - ništa, a sa njima - sve!
Oni su ispred štandova gde je izložena i prodaje se hrana...
Ipak, najviše posetilaca je ispred pozornice na kojoj se odvija prigodni program.

Gitarista

Ali to nije samo dan kuvanja i kuvara. I muzičari su tu negde, u blizini. Čekaju svojih pet minuta.
Naravno da će ih i dočekati.

Lepe žene na festivalu hrane

Na Festivalu hrane ima i lepih žena. One su prisutne. Tako da sve dobija na glamuroznosti...
Njihovo prisustvo ništa suštinski ne menja, ali, poput začina, lepe žene čitavu manifestaciju čine prijemčivijom i lakše svarljivom.
Pored žena u publici ili za štandovima, ispred štandova... Tu su i posteri na kojima su lepe žene. One otvaraju boce penušavag šampanjca i slične stvari rade...
A kosa im vijori na vetru, pravom ili lažnom, svejedno.

Kuvarov asistent

Kuvarov asistent je simpatična folk pevačica Tijana.
Za razliku od brkatog kuvara, ona oko struka ima zelenu, a ne crvenu kecelju. Njen ukus za slaganje boja je istančaniji nego Kuvarov.
Kuvar u ruci drži veliki komad kačkavalja dok je u ruci folkerke bežični mikrofon. Ona nešto pita Kuvara. Animira ga. I njega, a i publiku.
Folkerko, bolje nešto otpevaj i to što pre! Jer mi smo željni muzike i veselja, a ne eksperimentalnih jela!

Kuvar

Kuvar u ruci drži tiganj. U blizini, na dohvat ruke, je plastična boca suncokretovog ulja. Razlozi su marketinške prirode. Fabrika za proizvodnju suncokretovog ulja je jedan od sponzora manifestacije.
A on, kuvar, je usredsređen na jelo koje kuva. To radi javno, na pozornici.
U pozadini su muzički instrumenti: gitara, bubanj, stalak sa mikrofonom...
Međutim, on, kuvar, je važniji od svega toga. Njegovo umeće je iskonskije, čudesnije, na primer.
Dok kuva, on tiho pevuši:
- When my guitar...
Pajaco opet misli da je taj brkati kuvar potpuno deplasiran, i da je, u stvari, glup za rokenrol i električnu gitaru. Pa, čak i taj bubanj je prekomplikovan za njega. Ali tiganj nije. Tiganj je njegov nivo, kao i ta plastična boca suncokretovog ulja.
Opasao je i crvenu kecelju kao neka snaša (sa salaša). Ipak, da ne bi bilo zabune, ima brkove i bradu. Da se zna da je muško.

Festival hrane

Na Festivalu hrane glavne zvezde su kuvari. Oni na pozornici pripremaju jela dok u pozadini DJ pušta (ili stvara) prigodnu muziku.
Tu su i kamermani, fotografi... Publika... Svi su fascinirai hranom. Za sve njih je hrana - čudo!
"I život je čudo", pomisli Pajaco "ali ga niko ne izvodi na javnu scenu, ne fotografiše... Ne snima TV kamerama...
Možda zato što misle da je život nemoguće snimiti?! A nisu čak ni pokušali to da urade..."
Kao i ostali, Pajaco bulji u kuvare. Samo što za razliku od drugih, on prezire dva degenerična stvorenja na sceni.
Ali tako je kod Srba: oni od kuvanja prave nauku, a od nauke prave... Ma, oni od nauke beže kao đavo od krsta!