Cijanovodonična kiselina

Sve se dogodilo u noćnom lokalu nedaleko od "Sfinge". Tu je Valter često odlazio da bi popio koktel od sveže krvi.

Doktor Huan je Žiži pustio krv. Ona je u toaletu u čašu dodala veliku dozu cijanovodonične kiseline.

U jednom dugom gutljaju Valter je ispio napitak, i umro za nekoliko sekundi.

Dijagnoza doktora Huana je bila - srčani udar.

(fragment iz romana REPRIZA REPRIZE
izdavač - LIBER, Beograd - 2009)

Webreal novel

U okviru novog, četvrtog broj somborskog besplatnog lista za kulturu AVANGRAD, a u rubrici "Čitalište" nalazi se tekst o novoj formi romana nazvanoj webreal koju promoviše pisac Zoran Ilić.

Prikaz "Reprize Reprize" mozete preuzeti sa sledeceg

linka.

Petar M.: PROČITAO SAM ROMANČIĆ

"Uspeo si K.P. da napišeš Romančić. U trenutku kada se pojavi Setwah priča zaista oživi i onda se nema kud nego mora da se čita dok se ne pročita...

Uspeo si, iako si imao neke limite, iako i sam kažeš i nastupaš neobavezno i nepretenciozno. Odavno sam čitao neku popularno-dokumentarnu-dnevničko-biografsku knjizicu u kojoj likovii odluče da se igraju izvesnog filma... I to mi je kao ideja bilo veoma zanimljivo i dugo sam mislio o tome...
Ova tvoja knjiga me malo podseća na to da se ti "igraš knjige", i praviš drugu knjigu...
Pozdrav i svako dobro.
Petar M."

M.A. Amika: Zanimljiva pomisao

Jedna zanimljiva pomisao: da imam vremena kao što ga nemam, i nekih pravih motiva, počeo bih da pišem na Mreži internet roman sa radnim naslovom “Čitajući Reprizu Reprize” (pravi naslov bi morao da bude jači).
Komentari Zoranove knjige, pa Grijeove, “papirnata” književnost i interaktivna, odjeci jedne i druge, a sve to protkano pričicama, scenama, beleškama iz sadašnjice i bliske prošlosti, plus komentarima čitalaca i njihovom razradom…

I sa nekom obuhvatnijom idejom - ili metaforom ako je nadjem - REPRIZE kao osnovne odlike svakodnevnog života, biološkog koda, stvaralačke nadogradnje…
Repriza nije samo naslov knjige, jedne i druge, to je neizbežni deo naše svakodnevne i ukupne sudbine.

M.A. Amika: O Reprizi, Alenu Rob-Grijeu... Reprizi reprize, Zoranu Ilicu...

Kako je prošao autor «Reprize», Alen Rob Grije, čiji je roman pročitao Zoran Ilić i uporedo napisao svoj?

Grije kaže:
"Iako sam dobio nagradu kritičara, prikazi su bili loši. Bio je to mali skandal. Jedan deo žirija proglasio je knjigu nerazumljivom. A Anri Kluar dao je čak ostavku u žiriju. Emil Anrio ne samo da me je "preporučio" za ludnicu nego je zahtevao da se mnome pozabavi i sud."
Pred kraj života - u osamdeset i drugoj godini upisao se u besmrtnike: izabran je u Francusku akademiju. A to je poprilično nespojivo: zvati se Alen Rob-Grije i biti član Akademije.
Jedni su ga nazivali papom novog romana, i uzurpatorom, i živim dinosaurusom. Drugi se pitaju: može li Rob-Grije obući zelenu togu i staviti dvorogi šešir. To nekako liči na maskaradu!
Evo kako je to izgledalo: 25. marta 2004. godine, u drugom krugu glasanja, 19 od 35 francuskih akademika glasali su za Grijea, tvorca novog romana, antiromana, i scenaristu erotskih filmova. Pakosnici tvrde da su se dvojica akademika - za svaki slučaj uzdržala. Ali ni oni koji su glasali možda nikada nisu pročitali nijedan njegov roman, još manje gledali neki njegov erotski film snimljen po njegovom scenariju. Pa ni čuveni film Prošle godine u Marijenbadu.
Novinar ga pita: Ako je idealni čitalac Džojsovih romana čovek koji pati od nesanice, kako zamišljate svog čitaoca?
- KAO ČITAOCA KOJI IMA UTISAK DA U TRENUTKU DOK ČITA, U STVARI SAM PIŠE MOJU KNJIGU. To znači da moje delo treba da nastavi da živi u drugome, da se iznova transformiše kroz čitaoca.
To se upravo dogodilo na višem stepenu, u obliku novog romana Zorana Ilića. On je, čitajući “Reprizu” Alena Rob Grijea napisao svoj roman «Reprizu reprize».
Čitamo. Hoćemo li ga nagraditi i predložiti za akademiju ili iseckati i poslati na sud kao Grijea, videćemo.
“Repriza reprize” je na dobrom putu da doživi reprizu u obliku komentara i nečega što će na kraju, nadajmo se, naličiti na prikaz.

M.A. Amika: Knjižara Beopolis

Ljubaznošću Zorana ILICA i osoblja beogradske knjižare Beopolis u Domu omladine došao mi je u ruke roman Repriza reprize.

Deluje vrlo zanimljivo. Dogadja se u medjuprostoru izmedju čitanja knjige, buduće knjige koju autor piše, realnog života i virtuelne mreže sa “on line” ličnostima koje se uključuju u tekst romana i u stvarni život koji takodje postaje deo romana…
RR lebdi u prostoru gde je inače čitalac – ovde je u tom prostoru pisac. Metafizika Mreže preneta u “papirni” oblik, meni vrlo bliska jer sam se podosta bavio e-književnošću i interaktivnošću…

beopolis knjizara

Adam GEZ: O "Reprizi Reprize" (imejl prikaz romana)

(Autor - ADAM GEZ)

Pročitao sam Romančić, i mogu reći da mi se dopao. Potpuno drugačiji utisak sam imao dok sam ga čitao na Bundolu (verovatno s toga što nisam čitao u kontinuitetu, pa mi je sve bilo prilično nepovezano).
Najveći utisak na mene je ostavila čitljivost romana. Što se tiče forme (a priča se o njoj u romanu, pa zato nekako i imam potrebu da nešto napišem o tome, nameće se) ja stvarno nemam pojma o tome, niti me je sama forma bilo kog romana fascinirala. Meni je forma samo deo celine (bitan za celinu koliko i sadržaj), a celina tvoje Reprize reprize se meni dopala.
Dopalo mi se stalno kolebanje između bitnog i nebitnog (bitni likovi, nebitni likovi, bitni i nebitni delovi Reprize (Rob-Grijeove), bitni i nebitni prijatelji (tvoji), komentari, pa i samo pisanje koliko je tebi bilo čas bitno čas nebitno (rutinsko) kao i smenjivanje neke "hladne" trezvenosti i strasti (mislim na tvoj i Setwahov odnos, kao i odnos Setwaha, Dečka i Gosta).
I, čini mi se, mada samo nagađam, da se u liku Setwaha nalazi jedna strana tvoje ličnosti koja se retko budi, koja kao da je sputana, a koje si ti svestan i kao da čak malo žališ što nije aktivnija (samo nagađam).
Jedino je kraj došao nekako naglo. Verovatno si tako i hteo?!
Na kraju druge trećine (romana) je bilo, da tako kažem, burno i mnoga moguća scenarija su mi se motala po glavi (što mi je znak da čitam nešto dobro), ali me je onda kraj, da malo grublje kažem, razočarao (mada nije bacio neku strašnu senku na ono pre njega.)

Roman "Repriza reprize"

Zoran Ilić - Repriza reprize, roman
Izdavač - Liber (edicija - Proza)
(Liber, Beograd, 2009. 110 str., broš, 17 cm, latinica. ISBN 978-86-85353-75-8)

"Delove beležaka povremeno postavim na Net, tako da se sve odigrava pred očima javnosti. Nema preterano zainteresovanih da prate moju avanturu. I ne shvataju je, na pravi način.
A, opet, ja time kao da ispunjavam svoju misiju. Ne želim da odvojim čitanje „Reprize“, pisanje o njoj i prezentaciju toga na globalnoj Mreži.
Držim se tih postulata. Ispunjavam svoj deo pogodbe. Pogodbe sa samim sobom. Nema druge strane u tom dogovoru. Ili: obe strane su identične, podudarne. Istovetne."(Repriza reprize, odlomak, str. 35)

Avantura pisanja "Reprize reprize" je okončana. Beogradska izdavačka kuća LIBER je odlučila da objavi ovaj roman u ediciji "Liber - Proza".
Vaš primerak knjige možete naručiti kod izdavača ili uskoro (koliko je to - uskoro, zaista ne znam?!) potražiti u beogradskim knjižarama.

Listić toalet-papira

Kada Sotiru vratim "Reprizu" verovatno ću zadržati listić toalet-papira koji sam koristio kao bukmarker. Mada sam potpuno siguran da ga nikada više neću koristiti kao obeleživač za neku drugu knjigu.
Listić deluje istrošeno, krhko. Ono što ga čini posebnim jeste da je on jedini materijalni dokaz da sam čitao Grijeov roman.

ZAVRŠNI fragment RR-a

Ako je RR uspela da preživi dolazak decembra, očigledno da će novogodišnja noć, ili poslednji decembarski dan, označiti njen završetak. Teško je poverovati da ću sa pisanjem Romančića nastaviti i u januaru.
Pogonsko gorivo se istrošilo, Grijeova "Repriza" je pročitana, Setwah je prestao da komentariše net-odlomke RR-a...
Kraj, završetak avanture čitanja, pisanja... komentarisanja...
Još jednom ću citirati Setwaha:
"To je to. Kraj."

(odlomak iz kratkog romana REPRIZA REPRIZE,
izdavač - LIBER, Beograd - 2009)

Apsolutni čitalac

Kao čitalac, ja ne čitam samo Grijeov roman već i net-komentare Setwaha, MC-ija, Rošalde... Gosta...
I kada po ceo dan čitam, dobijem želju i ja nešto da napišem. Pokažem spisateljsku potenciju.
I ja imam nešto da kažem, saopštim, ovom svetu! Možda je to beznačajno, minorno, ali... Ne mogu da se uzdržim! Izgleda da je to sva filozofija pisanja: ne moći da se uzdržiš.

Inženjer Ćulibrk

MC je ponovo imao zanimljiv susret na beogradskim ulicama. Njegovo svedočenje deluje autentično. Saslušajmo ga! Uz to, i Setwah lobira da MC i njegovi zapisi postanu deo "Reprize reprize". Kada je tako, onda "Inženjer Ćulibrk"!
"Sve to sa "Reprizom reprize", njenim piscem, najnovijim dešavanjima i pretnjama od strane samozvane "beogradske umetničke elite" sigurno nije slučajno.
Juče sam sreo inženjera Ćulibrka. Taj čovek je oduvek bio biće karijere, bubant, štreber. Pamtim ga sa fakulteta: na predavanjima je sve uredno zapisivao...
I on je, kao slučajno, započeo priču o RR-piscu i njegovom romanu. Pitao je šta o svemu tome mislim. Slično kao Stanliju i Oliju, ponovio sam da sam pasivno, nezainteresovano, pratio odlomke romana publikovane na Netu. Nisam ih komentarisao, kao što su to činili Setwah i Dečko. Međutim, sve se promenilo kada sam čuo tu radio-emisiju.
Tu me je Ćulibrk prekinuo:
- Kako možeš da budeš siguran odakle je emisija emitovana?!
- Poznajem glas spikera. U pitanju je Radio-Beograd Drugi program.
- I spikerov glas je moguće imitirati...
Ćutao sam. Priznajem da mi tako nešto nije palo na pamet.
- Ali zašto?! Zašto bi neko to uradio? - upitao sam. - Zvuči suludo.
On je odgovorio pitanjem:
- Jesi li primetio promene, neobične varijacije u njegovom pisanju? Prvo je počelo kao klasično postmoderno delo: raspredanje priče, roman o romanu... anti-roman... Već viđeno toliko puta! Onda dolazi do naglog obrata, i RR-pisac u roman uvodi život.
To je potpuno ubilo formu...
- Upravo to i cenim u pomenutom delu!
Ćulibrk me podozrivo pogleda.
- Pisac "Reprize reprize" je u vlasti demona. Kako ti to nije jasno?!
- Demona? Kakvih demona?!
- Demoni mrze uzvišenost forme, oni ubijaju formu... - dok je to govorio, gestikulirao je rukama.
Odmakao sam se da me slučajno ne zakači.
- A onaj Setwah... - nastavio je inženjer Ćulibrk - on je glavni demon.
- Odakle sve to znaš?
- Eh, odakle. Krećem se i ja gradom, pratim književnost, razgovaram sa piscima, književnim kritičarima... Odlazim na promocije...
- A ja sam mislio da ne izbijaš iz crkve!
Ćulibrk se kiselo osmehnu:
- Svet koji nas okružuje i kome pripadamo možemo da tumačimo kao suptilno postmoderno tkanje. Na primer, žene pišu o svojim menstruacijama, stanjima svesti, gubljenju nevinosti... Domaćice o neshvaćenosti... Danas su svi neshvaćeni, uzneseni i, usudio bih se da kažem: "kreativni".
Tu je prstima pokazao znak koji često viđamo na TV-u i u filmovima.
- To prolazi kod čitalačke publike. Što više različitih ideja ima na tržištu, to bolje. Književnost je roba! Nešto što se prodaje i kupuje.
O tom bujanju estetike u čistoj formi, o tome govore pisci. Kao inženjer, ja, naravno, želim da pronađem egzaktno prisutvo forme, takoreći duh, samu esenciju...
- Reci mi - upao sam mu u reč - šta svi oni imaju protiv RR-pisca, i njegovog romana?
- Kako šta?! Ti se, kolega, još usuđuješ da pitaš! Umesto o sebi da piše, banalnostima dovedenim na nivo božanskog, on žive ljude uvodi u književno delo. Naravno da u tako nešto niko ne može da poveruje! Šta traže ljudi u romanu? Osim ako oni i nisu ljudska bića, nego demoni željni da unište srpsku književnost! Kod nas se piše o apstraktnim likovima, u metaforama...
Vidiš, recimo, sledeću rečenicu: "One su bile mlade, lepe i osetljive devojke koje su iz Beograda pošle u Njujork sa silnom željom da uspeju i dožive..."
Prekinuo sam ga:
- Šta sa njom?
- RR-pisac je izbacio likove iz romana! Umesto njih, figuriraju on i navodno živi ljudi. Pitam se: šta će biti sa piscima sa ovog prostora ako se ta tendencija nastavi?!
Objaviti knjigu izgubiće bilo kakvo metafizičko značenje dok će književni, pisani jezik izgubiti svoju vrednost. Posle "Reprize reprize", "Hazarski rečnik", taj veličanstveni praznik postmoderne forme više neće biti moguć!
- Mislim da je pomenuti roman najobičnije sranje - rekoh izbezumljenom Srećkoviću, i okrenuh se.
Stigavši kući, uzeo sam "Malu demonologiju" od Jaroslavskog. U njoj ni traga od veze RR-autora i nečistih sila! Setwah se pominjao kao spiritualno biće koje upotpunjuje duh zadovoljstva i rok muzike; ljubimac žena, duh slavnih i omiljenih; zaštitnik rok muzičara; javlja se na pozornicama, u blizini zalepljenih uličnih plakata; kao žrtvu, ostavljati mu cigarete.
Kutenadvaz je njegov glasnik, nešto kao inspiracija ovog mladog božanstva. Primiti Kutenadvaz u tom smislu znači pokloniti se Setwahu. Itd. itd.
Tako je pisalo u "Demonologiji". ćulibrk je lagao! Da li on misli da sam ja budala? Zašto je lagao? Kakvu tajnu krije RR-roman?
Uključio sam televizor: u gradskoj hronici se govorilo o radnicima "Gradske čistoće" koji se, slično nekakvim modernim vitezovima, bore protiv zla prljavštine. Potom su išli prilozi o mladim poslenicima mode, herojima u belim mantilima koji pomažu mališanima ometenim u razvoju; političarima koji ostavljaju po strani aktuelne stranačke sukobe zarad humanitarne akcije od šireg, društvenog značaja... O zdravoj hrani na našoj trpezi, i duhovnicima koji se, poput neustrašivih predaka, džipovima probijaju kroz vrleti...
To nije moj jezik, razmišljao sam. I zato, ako je došlo vreme da RR-pisac ubije etabliranu književnost, neka tako i bude! Ako zavladaju demoni, poput Setwaha, bar ćemo posećivati koncerte..."
I uživati u muzici...

To je to. Kraj

Setwah se oprašta od RR-a, i ovo je njegov poslednji unos.
"Posle Nove godine dolazim u Beograd na nekoliko meseci. Jedva čekam, nestrpljiv sam!
Da mogu, sutra bih krenuo, međutim moram da ostanem. Još neke sitnice ima da obavim u Barseloni. Moram i do Praga, a to me mrzi u pičku materinu...
Da, jedva čekam da vidim Beograd, Srbiju... Mamu, tatu, sestru... Srešću se i sa RR-piscem...
To je to. Kraj!"

Sudbina i komentari

Iz svega što je MC napisao, stičem utisak da Romančić ima svoj život na beogradskim ulicama, u književnim krugovima... I da je tamo omrznut, žigosan kao izobličenje, odmak od uobičajenih književnih normi.
Priznajem da tako nešto nisam očekivao. Sve vreme sam RR doživljavao kao krajnje benigno književno štivo. Izgleda da sam nešto propustio.
Suviše sam se udubio u Grijeovu "Reprizu", pa i ne vidim šta se oko mene dešava.

Džuli i Čeda

Kako se približava kraj RR-a, i Setwah pokušava da rezimira svoje učešće u njoj. Seća se vremena kada je počeo da čita fragmente Romančića na Netu i da ih komentariše.
"Iz komentara se može videti da sam bio još oženjen. U međuvremenu, razveo sam se od žene... Idem da popijem kafu..."
Očigledno da je sećanje na bivšu ženu jako bolno za Setwaha. Nešto kasnije, osvežen crnim napitkom, on nastavlja da piše:
"Imali smo dve persijske mačke Džuli i Čedu. Sa njom su ostale. Rekla je da mogu da ih viđam, ono, kao razvedeni roditelji decu. Taj trip.
Džuli smo kupili u Pragu, a Čedu doneli iz Beograda. Tamo negde kod Autokomande smo išli da ga kupimo. Kako je samo bio sladak?! I sada je divan.
Na Čedu sam pukao oko petsto evra! Sve ukupno dok ga nismo prebacili u šengen. Da bi mačka iz Srbije ušla u šengen dva puta mora da vadi krv, i uzorak se šalje u laboratoriju u Novi Sad. Onda mora da ima čip u vratu koji svedoči o tome da je mačka prošla sva ispitivanja, i da je spremna da stupi u šengenski prostor.
Tu nije bio kraj! Išao sam u neko ministarstvo da Čedi sređujem pasoš, i još neka dokumenta... Ludnica!
Kasnije mi je bivša žena pričala da ga na granici nisu ni pogledali! Privatni veterinari ili šta već?! Otkud čovek može da zna ko te sve jebe, sa kojih strana...
Oni su otišli, a ja sam ostao još nedelju-dve u Beogradu da se temeljno oprostim sa drugarima i stricom..."

Kutenadvaz

"Spavaj Setwah, lepo te je gledati dok spavaš; tvoje ženskoliko lice, duge trepavice, usne koje mame na poljubac, koža nežna poput najfinijeg brašna...
Odmori se. Dosta si se igrao boga, onog koji stvara "ex nihilo", a taj je najteži za igru.
I zato ako se ikada ponovo probudiš, ako ikada ponovo u tvojim braon očima zasija srebro, a nadam se da hoće, igraj se nekog manjeg boga. Nekog demijurga ili poluboga. I nemoj da slušaš šta priča Anaksimandar. On je odavno u Kutenadvaziji, i sve mu izgleda lako...
A vi? Da li ste nekada videli RR ? Znam da niste, i zato ću opisati kako ona izgleda: to je dvoglavo stvorenje. Jedna glava je RR-pisca , a druga Francuza Rob-Grijea. Ispod vratova tih glava je jedno telo, isto tako podeljeno na obojicu. Po jedna ruka i noga su od RR-pisca, a drugi par je Grijeov. Čak je i jedan testis RR-rajtera, a drugi Alenov. O penisu ne bih sada govorio.
RR je čudovište! Jedno od najstrašnijih koje ste ikada videli ili zamislili. Jer Rob-Grije je mrtav oko godinu dana, i RR je podeljena na leš i živog čoveka. Ostarelo, trulo meso na Grijeovoj polovini već se ponegde smaklo sa kostiju, i kada se RR-pisac negde uputi skakutajući na svojoj, živoj nozi, Francuz zvecka.
Ponekad zvecka u ritmu skokova srpskog pisca, i prizor je tada zaista... simpatičan!
Da nije tako, odavno bih ga bacio u mikser."
Ozbiljna pretnja, i na mene se odnosi. Mikser: kao one mešalice za beton? Ma, nije važno! Funkcioniše.

Eto Mesija!

"Subota, 13. decembar: derbi Barselona-Real Madrid. Rezultat: 2-0. Strelci: Eto i Mesi.
Katalonija je za dva gola bliža nezavisnosti od Španije! Katalonija-Španski kralj dva prema nula..."
Kada bi se nezavisnost sticala davanjem golova?! Pa, još Argentinac da obavi taj posao za Katalonce...
"Na ulicama Barselone dvostruki, šizofreni haos. Na jednoj strani katalonski separatisti, na drugoj katalonski anarhisti. I jedni i drugi urlaju približno istom količinom decibela, ali "ono što je pesnik želeo da kaže između dranja" jeste bitno različito: jedni su ZA, drugi PROTIV...
Igor i ja nailazimo na kordon murije. Iz susedne ulice se čuju anarhisti, skandiranje i lomljenje nečega... Ulazimo u najbliži lokal. Ja naručujem crno vino, a Igor čaj. Konobar je doneo čaše, zapalio sam cigaretu..."
Reci mi: Igor te ne nervira što pije čaj? Ni konobar koji ga donosi? Nedoslednost, Setwah!
I, tako, dok bezbrižno pijete čaj i crno vino šta se dešava na ulicama Barselone? Jer, španski kralj je ubedljivo poražen...
"Lomljava i skandiranje su sve bliže i bliže, i u jednom trenutku se sve pretvara u ciku i vrisku, i ljudski stampedo protrčava sa druge strane stakla...
Ispijamo po gutljaj pića gledajući ljude na ulici. Igor kaže:
- Jebote, sećaš se one večeri na demonstracijama kada smo se sakrili kod Georgija na Skadarliji?
Odgovaram:
- Znam! NOĆ DUGIH PENDREKA...
Prisećamo se kako je te noći sve počelo tamo, na početku Brankovog mosta. Zapaljene gume koje se kotrljaju, suzavac i vodeni topovi na Trgu Republike, i sav taj ADRENALIN...
Pola sata kasnije smo izašli iz kafea, i vazduh je bio čist kao posle kiše.
Krenuli smo kući..."
Hm, kući?! Daleko su vaše kuće, Setwah, i mnogo bliže meni nego vama...
Uzgred, da li Georgije još stanuje u Skadarliji? Priznajem, bezvezno pitanje. Suvišno. U svemu ovome Georgije je najmanje važan... Mada sam siguran da i on luta Evropom, i da je daleko od svog doma.

Prostitucija

Sledeće o čemu AR i komesar Lorenc razgovaraju jeste maloletnička prostitucija.
AR pominje telesno kažnjavanje kao nešto uobičajeno u toj profesiji. Komesar Lorenc se sa puno entuzijazma upušta u tu temu. U jednom trenutku, pominje trojicu nasilnih Jugoslovena...

Šolja bez čaja

Da ne bih više nervirao Setwaha i da me on ne bi poredio sa Endijem Kaufmanom, prestao sam da pijem čaj. Zamenio sam ga nes-kafom. Ipak, i tu imam odmak od uobičajenog: zaslađujem je sa kašičicom meda.

Riberi i Luka Toni

Koliko se Setwah razume i prati fudbal?! Znam da mu je rokenrol fah, ali...
Setwah: Trenirao sam fudbal, igrao desnog beka...
Ja: I ja ga trenirao. Igrao levog beka, onako bez elana... Ko još želi da bude bek?!
Setwah: Ja sa elanom. Rasturao sam desnog beka! A počeo sam kao desno krilo (FK Sloven) jer sam prethodno trenirao atletiku i bio sprinter. I kao atletičar sam bio poznat u gradu pošto sam uvek na tim uličnim, i opštinskim i školskim, krosevima bio prvi. Negde kod kuće imam te medalje. To je bio "AK Ruma".
Ali bio sam smešan na desnom krilu. Sve super: ubacim se, trčeći centriram, i gotovo! Međutim kada se nađem u šesnaestercu, tamo gde treba da se dribla i svašta radi, izgubim se kao pile u magli: nemam pojma! Glup sam za napad, ali zato, brate, čistim napadače i lopte kao hemikalija. I dobro šutiram....
Onda sam u osmom razredu počeo da slušam bend SEPULTURA, i ode mast u propast. Jebo sport...
Ja: Trenirao sam u "FK Radničkom". Nisam voleo da igram u odbrani, a trener me tamo gurao... Želeo sam ja da budem taj koji će da kreira igru, bude trenerova produžena ruka na terenu.
Setwah: Čoveče, i Piksi je odande! Iz "Radničkog"! Inače, bekovi kreiraju igru, koliko se meni čini, i sredina terena, a ti si hteo da budeš finale. Žene to vole: centarfore!
Ja: Piksi je iz Niša, a ja iz jednog drugog grada u kom postoji istoimeni klub. Za centarfore i žene: moja više voli Riberija u Bajernu, nego Luku Tonija. Kaže, da je svetska lenčuga.
Setwah: Tvoja žena zna o fudbalu bar trista puta više nego ja! Sramota! Kako sam glup! Pa, da: Piksi je iz Niša. Eto osnovne stvari, a zasrao sam!
Ja: U redu je! I ja sam digao ruke od fudbala...
Setwah: Za Luku Tonija znam, ali za Riberija ne. Jebi ga, čoveče, sramota!
Glupo je kada kao ja zakržljaš. Tvoja žena ima čak komentar za fudbalere, a ja ne znam ni ko su...
Ja: Riberi je Zidanov naslednik. Blistao je na Evropskom prvenstvu na kom se Zi-Zi oprostio od fudbala. Tad sam ga prvi put i zapazio. Zanimljiv je što ima brazgotine po licu. Želeo je da igra u Španiji, ali Real Madrid i ostali klubovi iz Primere nisu za njega bili zainteresovani, tako da je morao da ode u Nemačku.
Čudno je da igrač koji izgleda onako neugledno (još i te brazgotine na licu. Imao je saobraćajku kada je bio klinja), deluje tako superiorno na terenu! Sve vreme trči napred-nazad, izvodi kornere, slobodne udarce... uklizava... Luka Toni samo podmetne glavu, i sve je OK.
Setwah: Sada sam se setio kada sam video fotografije na Google: stvarno je zver sa onom facom!