Fusnota

Jednom je Setva Kutena napisao da je on moćan pripovedač. Tako je on napisao. Ali ako je neko zaista moćan pripovedač na ovim prostorima onda je to Kralj Pajaca. Tek da se zna!

Megalomanija, odlomak (video zapis)

CF BOOK: "Megalomanija"

Ako kliknete na fotografiju, dobicete je UVECANU. To je SVE!
Znam da nije previse, ali...
I da znate: ovo nece biti korice romana MEGALOMANIJA!
Kako izgledaju korice MEGALOMANIJE pogledajte OVDE.

Setwah: Sesti za sto

1.
SVI bi hteli sada da se druže sa SEtwahom, da nešto sudeluju u setwahizmima i kutenadvazijama...
Znam, počelo je da miriši iz kuhinje, provrila je prva voda i krčka se polaku na "kecu"...
Jedino je WEbman seo za sto kada sam rekao da ne znam da kuvam...
2.
JEDINO je webman seo za sto kada sam rekao da ne znam da kuvam...
ubedio me je da sam talentovan i da vec kao početnik imam tu moc da izmislim neko novo jelo. "budži-budži" je bilo prvo. slagao me je da je dobrog ukusa da ne bi izgubio veru u sebe. bilo je to davno i kao u kung-fu filmovima.
Danas smo u nekakvom SF-u, a negde tamo dalje u dokumentarcu...

Setva Kutena: Adios Amigo

Poruka za Webmana: "Neću biti na Bundolu neko vreme..."

Webman: OK, Setva... EX-YU pevač IVO ROBIC je 1964. god. otpevao pesmu 'Adios amigo'...
Ti si tako naslovio tvoj post na BUNDOLU...

(ostali) Komentari:

-- neces ti nigde...izgubicu, najboljeg neprijatelja...(((; odslusaj, moju pesmicu...(((: (Magarac)

-- Ovo je tužno, a pesma je extra. webman neće nigde, šali se. (deeds)

-- Ma, to je Setwah napisao "Adios amigos", a ja sam samo dodao -- "Adios Amigo [2]" citirajuci recenicu iz e-maila koji mi je uputio... On ce neko vreme biti odsutan sa Bundola, a ne ja... (webman)

-- Setva ne pravi losu muziku/tekst .. manje vise ako bi mogao da primetim mu treba stvaralackog mira i tisine . (gost)

Rogue Echo, lik iz "Megalomanije"

U leto 2005. godine prolazila je kroz Beograd na putu iz Novog Sada za Bor. Tada sam je poslednji put video...
Po kiši smo šetali pored Dunava, i sve vreme sam imao misao da je ona tudja žena, a ne više moja...
Danas je ničija...

Običan kraj

Sasvim običan kraj. Neutralan, nemegalomanski. Nesetwahovski. Naravno, i newebmanovski kraj, ali on ga nije ni napisao. Nije ni nameravao da napiše kraj. Ne oseća potrebu da se bilo kome i za bilo šta zahvali.
Čak ne misli ni da je "Megalomanija" internet performans već klasično književno delo. Ono što se dva-tri veka unazad stvara, i odlaže u rafove biblioteka, knjižara...
To je ono sa čim "Megalomanija" korespondira.

Deterdžent

Setwah uvek naleti na pretenciozne osobe kao što je ta Glooriaa. Obratite pažnju na njen pseudonim: previše slova „o“, previše „a“ slova! Pretenciozno na prvi pogled!
„Ljudi me ne zaboravljaju“: šta to znači, čemu služi?! Koji ljudi i koji zaborav?! U toj rečenici ima i izvesne doze koketerije, a ne samo pretencioznosti (što je još gore!)
Rez, cut... Filmski postupak za epizodne likove. I Gloorie više nema... Nestala je sasvim uspešno. Kao što dobar deterdžent trajno uklanja mrlje.

kutenadvaz: POZIV ZA WEBMANA

I tako Webmane, da ne bi puno pričali kao neke žene, cela stvar je jasna, slobodna volja je tvoja. Ne želim ovoga puta da delujem nadmeno iako mi je nadmenost omiljeni interfejs ali pred tobom su dva jasno razdvojena puta: ili ceš uci u kutenadvaziju gde te čeka veselo društvo: jung, hendriks, miki i melori noks, anaksimandar, nina simon, setva, belzebub, neneh čeri, atila bič božiji, marko polo, Benjamin li vorf, Duško Dugouško, Kastaneda-henri miler-Bukovski (njih trojica su inače u poslednje vreme stalno zajedno , počeli smo da sumnjamo u njihovu seksualnu orijentaciju),niki lauda, sokratova žena ksantipa, maradona, igor seke, buda, irene Santiago, siniša stojanovic sinister i drugi… ili ceš jednostavno da nastaviš svoj dosadašnji život na beogradskom Medaku 3…
Kao što rekoh, slobodna volja je tvoja ali ako se přidružíš nama, izgubiceš je. Neceš više imati potrebu da odlučuješ, da biraš izmedju onoga što ti život nudi, izbubiceš obavezu da trošiš snagu na htenje ako nešto poželiš. Da li sam ti bio jasan? Možda ne? Jednostavno sve ce ti biti lako, sve što poželiš dobiceš, sve što ne želiš nestace, imaceš sve performanse boga ali ne i njegovu obavezu! Razmisli, zamisli, maštaj i još više od toga pověřuj i budi siguran u to i sačekaj jutro, jer ono je pametnije od večeri. Napiši inicijalni tekst, kao što ga je setva napisao u tvojoj knjizi „repriza reprize“ i přidruží nam se…

evo čujem valentina rosija kako nešto viče, upravo je osvojio veliku nagradu katalonije… kaže poklonice ti svoj skafander i na zadnjici ce ti pisati „the doctor“… hehehehe! valentino rosi kutena, čestitam!...
bilo bi to sve, kutenadvaz ti želi sve najbolje i dobrodošao! ako ne i to je dobro jer biti prijatelj setve kutene věc je ogromna kosmička protekcija…
Zdravo!

Karl Gustav Jung Kutena

Webmane, tvoj tekst „Mačak Kutenadvaz“ dao sam na čitanje Karlu Gustavu Jungu Kuteni, mom prijatelju.
Evo šta je on rekao:
- Očigledno je da ZI Webman ulazi u kutenadvaziju. Pogledaj kako se u njegovom tekstu izdvajaju dve tematske celine: anonimnost i glupost. Tokovi kretanja nesvesnog su neumitni i neutaživi, i on svesno pokušava da održi svoj lični identitet i integritet u očima javnosti ili čitalaca před naletima i udarima talasa kutenadvazije koja spira njegovu svest kao što more troši obalu i odvlači je sa sobom u dubinu…
Neočekivano brzo on ulazi u naš svet, Kutenadvaze! Seti se nekih primera iz prošlosti. U nekim slučajevima i po nekoliko stotina godina je trajalo dok izabranik nije shvatio vrednost anonmnosti i gluposti, i krenuo putem „veštine smrti. Neverovatno! Radujem se njegovom dolasku! Najzad ću imati priliku sa nekim da RAZGOVARAM jer ljudi, uglavnom, samo pripovedaju…
ZI Webman Kutena, sjajno!
To su bile njegove reči. Moram priznati, dosta konfuzno sve to deluje, ali znaš kakvi su psihoanalitičari - metaforične duše…

Mačak Kutenadvaz

Nisi u pravu, Kutenadvaz. Nije da niko ne zna, nego nikoga ne zanima šta se sa mačkom dogodilo!
Mačke su imale značenje i mesto u prošlim vremenima, međutim u aktuelnom, za njih nema mesta. Čak ni za mačke koje poseduju tako neobične osobine kao mačak Kutenadvaz.
To je pravi odgovor.
Ali, mene zanimaju mačke. Ja za njih imam vremena. I u mojoj priči bi mladić, Setva Kutena, izveo čaroliju i pojeo diva pretvorenog u miša, dok bi mačak lukavo čekao da mu lepa i bogata princeza pripadne.
Tako da bi, u mojoj verziji, lukavi mačak bio još lukaviji, a Setva Kutena – gluplji.
Priča bi imala sledeći završetak:
“A glupi Setva Kutena, šta se sa njim dogodilo?! To niko ne zna…”

Kutenadvaz: Tiranosaurus X

Setva nikada nije sâm, pa ni ovog puta, na kraju nekakve tričave knjižice "Megalomanija".
Neprisustvo ljudi, tih varljivih i vodenastih stvorenja, ne znači samoću. Ovde smo mi, ovde sam ja, ovde su oni. Mnogo nas je i mnogo ih je, samo su nekakvi ljudi otišli. He-he-he-he...
Čime ćemo sada čačkati zube, Setvo?! Večeras kada zaspiš dođi u klub "Tiranosaurus X". Tamo te čekaju Belzebub, Buda, Marko Polo i ja... Spremili smo ti iznenađenje!
Hajde Setvo, popij šolju mleka, pa u krevet!

(fragment iz romana MEGALOMANIJA,
ALMA, Beograd - 2009)

Magla

Webman koristi drugi izraz, a ne „magla“ kako tvrdi Setwah u Gmail-intervjuu sa S.S.Sinisterom. Taj izraz jeste „pušiona“!
Kada krene slična priča, Webman kaže:
- Pušiona... To je pušiona, teška pušiona...
Mnogi ne znaju šta „pušiona“ znači?! I Webman jedva zna značenje te reči.
Reč je „pokupio“ još dok je ex-YU postojala. Jako davno. Ali je veoma oprezno koristi. Tek kada se zaista iznervira...
Reč je pročitao u novinskom intervjua sa nekom, tada aktuelnom, hrvatskom rok zvezdom. Na pamet mu pada Davor Gobac iz „Psihomodo pop“. Nesumnjivo je hrvatska, zagrebačka, a ne beogradska reč.
Webmana zanima kako bi se intervju sa S.S.Sinisterom dalje odvijao da je Setwah umesto reči „magla“ upotrebio reč „pušiona“?!
Da li bi ta reč S.S. Sinistera razbila u hiljadu komada?!
Hiljadu lepih, raznobojnih komada... Kao one novogodišnje konfete.

Setva KUTENA: Automobil je transcendentalno sredstvo

Prvi put u životu sam čuo za reč "patafizika" od slavice, moje bivše devojke, ali ne znam kada?
secam se saznajnih iluminacija koje sam doživljavao kada mi je objasnila značenje tog termina. oduševljeno sam se igrao novom igračkom i trovao novim otrovom sve što sam do tada znao i osmislio. naša ljubav je trajala nekih 950 dana... za razliku od mene slavica je bila uspešan student filozofije, ispite je pripremala za vrlo kratko vreme, bez ikakve interpretacije teksta i borbe protiv tudje misli. jednostavno je uzimala gradivo i vracala ga tamo gde mu je i mesto, u instituciju školstva. ona je hladnokrvi filozof, nikada ne govori o filozofiji osim ako nije iziritirana i izazvana. mrzela je moju uptrebu reči "uništiti" i "uništenje" koje sam koristio pri govoru o filozofiji. umesto logike koristio sam metafore atomske eksplozije... znala je za moju ljubav prema auto-moto svetu i dok smo bili u poseti beogradskom sajmu automobila, čuo sam je kada mi je iza ledja rekla:" automobil je transcendentalno sredstvo", bila je to lekcija iz patafizike... žao mi je zbog vašeg nerazumevanja, zbog vaše nemoci da otputujete dalje od konstatacije da su termini "transcendentalno" i ůsredstvo" protivrečni i što slavicinu misao sahranjujete u domenu poezije.
Patafizika je možda upravo to: hladnokrvno konstatovanje protivrečnosti koje nekom šapucete na uvo dok je u snu... možda?...

Kada pišeš knjige...

- Kada pišeš knjige bolje se zajebavaš... - rekao je Webman Cimeši, Šaki i Pamuku.
Ili je Šaka rekao Webmanu, Cimeši i Pamuku? Ili je Pamuk to rekao Webmanu, Šaki i Cimeši? Setwah ne uspeva da se seti…
Davno je to bilo...
Tada je pohađao osmi razred osnovne škole, bio je tinejdžer, i sa strane slušao razgovor starijih treš metalaca na gradskom trgu u Rumi. Izgovorena rečenica je ostala ispod njegove lobanje kao prst sudbine.
Webman nije pripadao toj ekipi. Kako se tu našao, u društvu Cimeše, Šake i Pamuka opasnih rumskih momaka, nejasno je?!
Jedino što jeste izvesno, to je da je neko davne junske večeri na rumskom trgu rekao:
- Kada pišeš knjige bolje se zajebavaš...

Meliorizam

Ne znam da li je Setwah primetio da smo Arjuna i ja praktično napustili „Megalomaniju“, da nas u njoj jedva još ima?! I to, tek u tragovima...
Sve je počelo od Arjunine „literarne baruštine“ koja me je dovela do reči „melioracija“. Jedan od derivata te reči jeste pojam: meliorizam.
To je shvatanje da ljudski život, neprekidno se razvijajući, postaje sve bolji, i da čovečanstvo otklanjajući zlo (isušujući duhovne baruštine) i povećavajući količinu dobrog živi sve sretnije.
U svakom slučaju, ovo je moj poslednji zapis u „Megalomaniji“. Sličan je, uporediv je sa bocama sa pićem koje se kupuju u prodavnici, i na kojima piše: „no return“. Uzmite i nosite, pa dokle stignete! Na vlastitu odgovornost.
Na kraju, ispražnjene „no return“ boce završe u kontejnerima. Postanu đubre.
Možda su ljudi za nijansu postali sretniji od kada su se pojavile „no return“ boce? Kakvo su zlo one otklonile, i koje baruštine isušile, zaista ne znam?!

Setva KUTENA: Ko je ovde pisac?!

Pre svega, ja nisam pisac! Ti si pisac! Došao sam u posetu piscu, da vidim kako to stvorenje izgleda, onjušim ga, procenim čemu služi, i kakvu korist mogu imati od takvog fenomena?! Ako nije pogodan za instrumentalizaciju onda, barem, možda može da se iskoristi kao hrana?
Mogu ti reći, Webmane, da je pisac i jedno i drugo: i tanjir i jelo, a najbolje ga je peći na vatri već napisanih knjiga... Tvoje meso je poput piletine: zaista zahvalno u literarnom kulinarstvu. Lepo si pečen sve do kosti, a koža ti je ružorumena i hrskava kao čips.
Celih sedamdeset kilograma pečenja, a izgorelo je svega osam knjiga Kastanede, dve Henrija Milera i tri Čarlsa Bukovskog...
Predivno!

Setva KUTENA: Njujork mitologija...

Igor me je zvao telefonom sa Menhetna 2007. godine. Vrištao sam...
Putovao je za Las Vegas, i na aerodromu imao dva ili tri sata pauze između dva leta. Kupio mi je majicu "New york", i pozvao telefonom:
Igor: Ej, ja sam. Znaš gde sam?!
Setva Kutena: Gde?
Igor: Na Menhetnu!
Setva Kutena: Aaaaaa...
Njujork mitologija...

Spaljivanje knjiga

Čitajući Setwahove zapise koji tek dolaze, zapažam sam njegov strah da se istrošio i ne zna o čemu dalje da piše. Strah je uvećan činjenicom da ima utisak da sam se ja tek raspisao, i da samo „štrikam“ po „Megalomaniji“...
Odgovorio sam da to nije tačno, i da iz sebe jedva cedim rečenice. To ga je, izgleda, smirilo.
Nikako mu se ne dopada inferiorna uloga u „Megalomaniji“! Hteo bi da izađe kao pobednik iz duela sa mnom. Bolji sam, superiorniji pisac od tebe, Webmane! Ovo je tvoja labudova pesma. Posle „Megalomanije“, ti ćeš nestati kao pisac! Shvatićeš da je za tebe najbolje da se povučeš, i pređeš u čitaoce. Učlaniš se u najbližu biblioteku...
Ma, OK! Član sam ja biblioteke od rođenja. Čim sam se rodio, otac me je učlanio u biblioteku kao što drugi očevi tek rođene sinove učlanjuju u fudbalske klubove za koje navijaju...
Mene je otac učlanio u Biblioteku čiji on član nije bio. Njega knjige nisu zanimale.
Kada sam imao pet-šest godina, pamtim kako ih je čitav naramak izneo u dvorište i spalio. Smetale su mu, zauzimale prostor... Dragocen prostor.
Pre toga ih je pocepao. Valjda da bi lakše i brže gorele?! Ništa nije osećao prema tim knjigama. Smatrao ih je bezvrednim.
Ja sam tom događaju samo prisustvovao. Tu sam bio da bih zapamtio događaj, preneo ga u budućnost.

Megalomanija u PDF formatu

Setva Kutena: Mantra

Svuda oko nas su mantre: "dobar dan“, „izvolite“, „hvala“, „doviđenja“... Sve vrste pozdrava, reklamni tekstovi na radiju, televiziji, Internetu, političke parole, refreni pesama...

Ili mantra koju ovog trenutka mantram.
Sedim u metrou. Destinacija je Palmovka-Zličin. Transkribovano to ovako nekako izgleda:
„Ukončete prosim vistup, a nastup dverže se zaviraji. Prišnji stanjice Invalidovna. Invalidovna. Ukončete prosim vistup, a nastup dverže se zaviraji. Prišnji stanjice Križikova. Križikova. Ukončete prosim vistup, a nastup dverže se zaviraji. Prišnji stanjice Florenc. Florenc. Ukončete prosim vistup a nastup dverže se zaviraji. Prišnji stanjice...“
Ljudi oko mene sede ili stoje, spavaju, razgovaraju, čitaju novine ili knjige, ćute i razmišljaju. Bez obzira šta rade, automatizam svesti ponavlja mantru sa razglasa.
Jedna od najopakijih i britkozlih mantri jeste "hvala" mantra. "Hvala" podstiče u čoveku inferiorni osećaj, rasprostranjuje gospodarsko-robovski odnos među ljudima, širi strah od sopstvene nemoći i zavisnosti od drugog. Izlaz iz te psihodelične kolotečine je u besmislenosti. Besmislenom govoru i besmislenim postupcima...
Tada nisam znao kako se postavljaju slučajni predmeti. Nisam vladao veštinom besmisla, ali sam osećao da je moj izlazak iz kolotečine počeo.
Saznao sam na kojoj adresi živi. Bila je devojka mog prijatelja... Sačekao sam da se svetlo u hodniku zgrade ugasi. U mraku sam otrčao uz stepenice do njenih vrata, na prag spustio pismo, pozvonio i pobegao.
U pismu je pisalo: „Ovaj papir jeste velika diverzija dugo vremena smišljana u glavi jedne bubamare koja svake noći sleće na tvoj dlan, i gricka tvoju liniju života u neponovljivim zalogajima.“