Institut za mentalno zdravlje

Na adresi Palmotićeva broj 37 se nalazi „Institut za mentalno zdravlje“.
Septembra 1993. godine, zgrada je bila okrečena u žuto. Aprila 2009. godine je bila obojena u sivu, skoro belu, boju.
Ispred ulaza u Institut je bio parkiran motor „Honda“ metalik boje. Na brzinometru sam pročitao da je maksimalna brzina 140 km/h.
Levo od ulaza je bila breza. Sigurno da je 1993. godine bila znatno niža i, verovatno, još uvek krhka, lomljiva.
Oprezno sam prišao zgradi. Kao da će neko da primeti moj dolazak i upita šta tražim? Da li sam nekome došao u posetu ili želim da postanem pacijent te ustanove.
Pre toga sam stajao preko puta, na drugoj strani ulice. Nisam bio jedini. Tu je bila i devojka obučena u crvenu bluzu bez rukava. U ruci je držala mobilni.
Setwahu sam obećao da ću otići do te zgrade. Zbog njega sam to uradio.
Na terasi koju on pominje u svom zapisu, stajao je muškarac. Teško je bilo odrediti da li je lekar ili pacijent.
Lagano sam krenuo uzbrdo.
U ulici Džordža Vašingtona sam sačekao tramvaj, i otišao. Slično kao što je Ana otišla automobilom dok je Setwah ostao da stoji na ulici.
Imao sam utisak da sam sada ja taj koji ostavlja Setwaha. Na ulici, u Palmotićevoj broj 37...
Napuštao sam ga nesposoban da bilo šta za njega učinim.

(odlomak iz romana MEGALOMANIJA
izdavač - Alma, Beograd - 2009)

Živko Ivković: Kekec, Plavi vjesnik i Megalomanija zajedno

"Knjigu sam pročitao. Razumeo sam je kao dijalog izmedju vas dvojice, tebe i onog drugog Setve Kutene, čini mi se, i to je za mene nešto sasvim novo.

Vrlo sam zadovoljan da je jedna takva knjiga došla u moje ruke. Nešto slično nisam imao priliku čitati. Verujem da ste vas dvojica pioniri kada je “this” način pisanja u pitanju. Moja mana je da se toliko uživim te tako uvek unapred razmišljam šta će se dalje dogoditi u knjizi. Tako je bilo i sa ovom. Verujem da su na mene ostavili traga “Kekec” i “Plavi vjesnik” iz onih dečjih dana kada je u stripovima uvek, dole u dnu, stajalo: "nastaviće se"!"

(izvod iz e-maila)

Nešto više o autoru teksta Živku Ivkoviću možete pročitati na sledećem:

linku.

Metafizika i patafizika

Dok je otac cepao i spaljivao knjige, upitao sam:
- Oče, da li je to metafizika?
On je odgovorio:
- Ne, sine! To je patafizika.

(Fragment iz romana MEGALOMANIJA
izdavaČ ALMA, Beograd - 2009)

Na Zlatiboru je pušača sasvim dovoljno

Ovih se jesenjih dana roman/knjiga ZI Webmana i Setve Kutene MEGALOMANIJA "prošetala"/došetala do srpske planine Zlatibor, i tamo se fotografisala. Bilo je sunčano i sasvim ugodno vreme.
A kao što po plastičnoj čaši punoj opušaka može zaključite - pušača je na Zlatiboru sasvim dovoljno. Možda i previše?!

Autor fotografije:
LIDIJA ILIĆ [BG].

Megalomanija u PDF formatu

Acta Philosophica

Meursault:::

KP-u,
ti poberi mas' što se kaže. Znaš kako, naprave ljudi dete, pa ga samo jedan čuva... Ne bih smeo da kažem da li ste napravili Teslu ili nekog musavca koji se igra u pesku, to će neki kompetentniji od mene. Ali, činjenica je da Megalomanija ima slojevitost, kao neka ,,Acta Philosophica'', kao i tehničku težinu i (ponavljam reč) kompetentnost. Koliko kontam, a neka mi se ne zameri, kao laiku što se tiče poznavanja međuljudskih odnosa Bundolaša, mirišeš mi na konceptualistu ove knjige.

Megalomanija je otišla na đubrište (h)istorije

(H)Istorija na đubrištu MEGALOMANIJE...

Kako tvrdi ex-Prijatelj, jedan od koautora romana Megalomanije, jedini primerak knjige koji je on posedovao je završio u jednom od praških uličnih kontejnera:

"Stare stvari sam bacao u smeće, i bacio sam jedini primerak Megalomanije koji sam posedovao. Koji će mi kurac..."
Tako piše ex-Prijatelj ko-autor, i treba mu verovati na reč. Kao što je to, verovatno, i kraj njegove karijere pisca.
A K.P. bloger mu odgovara:
- Sve je lako kada si mlad... I kada si... Tada je sve veoma lako. Eto tako!

Za one koji i dalje veruju u Megalomaniju (a i KP je jedan od njih) mogu je naći na sledećem:

::: Web-LINKU :::

Klopka za Megalomaniju ili za ex-Prijatelja, pitanje je sad?!

Svojim gestom, bacanjem knjige u kontejner, ex-Prijatelj je ponovo vratio MEGALOMANIJU na ONLINE scenu, i zato mu hvala.
Momak iz Pule (dakle, sa ex-YU prostora) koji koristi nick-name Okrajci sve to vidi i opisuje na sledeći način:

- Možda bi se moglo razjasniti neupućenom čitatelju: knjiga "Megalomanija" proizvod je konceptualnog književno-performerskog rada koji je osmislio KP, a tekstom popunili uglavnom on i ex-Prijatelj.
Taj je rad istodobno performans izveden u virtualnom prostoru i književni eksperiment koji, između ostalog, (u okviru pojavnih oblika virtualnih identiteta sudionika neformalne komunikacije na internetu) dovodi u pitanje istovjetnost likova i autora čime se pod
a) probija distinkcija između privatnog i javnog (umjetničko-performerskog) identiteta
i:
b) probija granica između društvene stvarnosti (koja je uvijek u neku ruku virtualna) i književne fikcije.

U "Megalomaniji" se ne zna gdje počinje lik a gdje autor, ni gdje obojica prestaju. Isto vrijedi za radnju i za društveni prostor koji je možda i trostruk: virtualni, stvarni i književni. Imajući u vidu te činjenice kao i činjenicu da se ex-Prijateljov postupak i KP-ova reakcija odvijaju na identičnom mjestu, pod identičnim medijem i metodom a i dalje u skladu sa temom i (nužno) karakterima autora-likova, rekao bih da svaki komentar prolaznika-promatrača tog performansa, koji je zaustavljiv samo šutnjom autora, može biti samo potvrda legitimnosti Setwahova postupka i Webmanove reakcije. pa makar oba autora jedan drugome nijekali legitimnost neke radnje, dok ista ulazi u gore navedene okvire projekta "Megalomanija", njena legitimnost ostaje netaknuta.
"Megalomanija" je iracionalni skok u začaranu stvarnost kojem je ljudska megalomanija jedina referencijalna točka, i kao takva nema kraja. U tom smislu čini se da su autori u tom pogledu na ovom mediju (Bundolo) sami sebi otvorili pješčanik sa živim pijeskom, ili, terminologijom "Megalomanije", klopku.

(izvor --- BUNDOLO)

STEPENICE ZA GUBILIŠTE

Neko silazi, neko se penje... I tako po čitav dan: neko silazi, a neko drugi se penje...
DA.
Drvene stepenice na fotografiji nikuda ne vode. Nekako su bezveze (tu gde jesu) postavljene.
O, da!
U stvari, tom frajeru ili osobi ženskog pola (devojci, mladoj ženi, sredovečnoj ženi...) što radi u kiosku (koji se ne vidi) služe da uđe ili izađe sa svog radnog mesta. Jedino njemu služe, pružaju određenu uslugu.
(Opet jedno - da. Upravo tako: da, pružaju mu određenu uslugu.)
Šta sam ono beše hteo, želeo?! Samo da napišem kratki tekst koji će da proprati BEZVEZNU fotografiju. Ništa više... (Ali ništa ni manje.)
O, da!
To "O, da!" koje neprestano ponavljam, pišem... kao da vuče na rokenrol, refren NEKE ROKENROL pesme? Koje pesme, čije pesme? Pa, na primer: "Prljavo kazalište", Zagreb, ex-YU... Osamdesete godine XX veka... I ko peva?! Davorin Bogović, Jasenko Horura ili neko treći?! Ma, nemam pojma!
Dalje bi moglo da ide:

O, da!
Sve je lako kada si mlad...
O, da, o da, o da, o da!
Svako odijelo lijepo ti
(skoro idealno)
stoji...

MEGALOMANIJA na Sajmu knjiga

Hodajući u večernjim satima ulicama Beograda MEGALOMANIJA je dospela i do Beogradskog Sajma knjiga 2009.
Tamo se zadržala neko vreme, a onda je produžila svoju šetnju (beo)gradskim ulicama.
Društvo joj je pravio (naravno) Kralj Pajaca.

Secure link to this file:
http://www.box.net/shared/1ndcv9php7

Svakodnevna doza ZI WEBMANA

Ovi kratki tekstovi na temu Webman, Setwah, Megalomanija... Arjuna... jesu deo jedne vece (ali krajnje fragmentarne) celine koja se zove "Megalomanija".
"Megalomanija" je pocela kao Setwahov i moj zajednicki koautorski projekat uz neizbeznu podrsku Bundolo web-sajta na kom publikujemo svoje tekstove/fragmente...
Arjuna St. nam se vec prikljucio u toj avanturi...

Hvala na pitanju, "Megalomanija" je u dobrom druŠtvu

Ovako: bila promocija knjige MARKA CARA "Petrov arhipelag" u "Rimskoj dvorani". Kada? Nedavno.
Onda ekipa sa promocije svratila na piće. Gde?! U španski bar "Casa Garcia".
Poreklo fotografije: sa FACEBOOKA-a.

Megalomanija, odlomak (video zapis)

CF BOOK: "Megalomanija"

Ako kliknete na fotografiju, dobicete je UVECANU. To je SVE!
Znam da nije previse, ali...
I da znate: ovo nece biti korice romana MEGALOMANIJA!
Kako izgledaju korice MEGALOMANIJE pogledajte OVDE.

Rogue Echo, lik iz "Megalomanije"

U leto 2005. godine prolazila je kroz Beograd na putu iz Novog Sada za Bor. Tada sam je poslednji put video...
Po kiši smo šetali pored Dunava, i sve vreme sam imao misao da je ona tudja žena, a ne više moja...
Danas je ničija...

Običan kraj

Sasvim običan kraj. Neutralan, nemegalomanski. Nesetwahovski. Naravno, i newebmanovski kraj, ali on ga nije ni napisao. Nije ni nameravao da napiše kraj. Ne oseća potrebu da se bilo kome i za bilo šta zahvali.
Čak ne misli ni da je "Megalomanija" internet performans već klasično književno delo. Ono što se dva-tri veka unazad stvara, i odlaže u rafove biblioteka, knjižara...
To je ono sa čim "Megalomanija" korespondira.

Deterdžent

Setwah uvek naleti na pretenciozne osobe kao što je ta Glooriaa. Obratite pažnju na njen pseudonim: previše slova „o“, previše „a“ slova! Pretenciozno na prvi pogled!
„Ljudi me ne zaboravljaju“: šta to znači, čemu služi?! Koji ljudi i koji zaborav?! U toj rečenici ima i izvesne doze koketerije, a ne samo pretencioznosti (što je još gore!)
Rez, cut... Filmski postupak za epizodne likove. I Gloorie više nema... Nestala je sasvim uspešno. Kao što dobar deterdžent trajno uklanja mrlje.

kutenadvaz: POZIV ZA WEBMANA

I tako Webmane, da ne bi puno pričali kao neke žene, cela stvar je jasna, slobodna volja je tvoja. Ne želim ovoga puta da delujem nadmeno iako mi je nadmenost omiljeni interfejs ali pred tobom su dva jasno razdvojena puta: ili ceš uci u kutenadvaziju gde te čeka veselo društvo: jung, hendriks, miki i melori noks, anaksimandar, nina simon, setva, belzebub, neneh čeri, atila bič božiji, marko polo, Benjamin li vorf, Duško Dugouško, Kastaneda-henri miler-Bukovski (njih trojica su inače u poslednje vreme stalno zajedno , počeli smo da sumnjamo u njihovu seksualnu orijentaciju),niki lauda, sokratova žena ksantipa, maradona, igor seke, buda, irene Santiago, siniša stojanovic sinister i drugi… ili ceš jednostavno da nastaviš svoj dosadašnji život na beogradskom Medaku 3…
Kao što rekoh, slobodna volja je tvoja ali ako se přidružíš nama, izgubiceš je. Neceš više imati potrebu da odlučuješ, da biraš izmedju onoga što ti život nudi, izbubiceš obavezu da trošiš snagu na htenje ako nešto poželiš. Da li sam ti bio jasan? Možda ne? Jednostavno sve ce ti biti lako, sve što poželiš dobiceš, sve što ne želiš nestace, imaceš sve performanse boga ali ne i njegovu obavezu! Razmisli, zamisli, maštaj i još više od toga pověřuj i budi siguran u to i sačekaj jutro, jer ono je pametnije od večeri. Napiši inicijalni tekst, kao što ga je setva napisao u tvojoj knjizi „repriza reprize“ i přidruží nam se…

evo čujem valentina rosija kako nešto viče, upravo je osvojio veliku nagradu katalonije… kaže poklonice ti svoj skafander i na zadnjici ce ti pisati „the doctor“… hehehehe! valentino rosi kutena, čestitam!...
bilo bi to sve, kutenadvaz ti želi sve najbolje i dobrodošao! ako ne i to je dobro jer biti prijatelj setve kutene věc je ogromna kosmička protekcija…
Zdravo!

Kutenadvaz: Patagonija, XIII vek

Jung i ja smo upravo stigli iz šetnje po Patagoniji iz XIII veka. Čitamo Webmanov komentar...
Evo šta Jung kaže:
- Nesvesno ZI Webmana Kutene poseduje air-bug...
Na jedno uvo ušlo, na drugo izašlo...
Uglavnom, Jung je izmislio novi šah. Dorađeni, reklo bi se.
Ispred reda piona sada je još jedan red figura: Jung ih zove "monade". I te monade u tom, novom šahu kreću se samo unutar svog polja, i tu su sad neka pravila... Ne znam, videćeš i sâm!
Rekao je da je to šah samo za vas dvojicu prilagođen tački presecanja vaših sinhroniciteta... Psihoanalitičar, šta ćeš?!
Ali, dobar je kao lebac...

Karl Gustav Jung Kutena

Webmane, tvoj tekst „Mačak Kutenadvaz“ dao sam na čitanje Karlu Gustavu Jungu Kuteni, mom prijatelju.
Evo šta je on rekao:
- Očigledno je da ZI Webman ulazi u kutenadvaziju. Pogledaj kako se u njegovom tekstu izdvajaju dve tematske celine: anonimnost i glupost. Tokovi kretanja nesvesnog su neumitni i neutaživi, i on svesno pokušava da održi svoj lični identitet i integritet u očima javnosti ili čitalaca před naletima i udarima talasa kutenadvazije koja spira njegovu svest kao što more troši obalu i odvlači je sa sobom u dubinu…
Neočekivano brzo on ulazi u naš svet, Kutenadvaze! Seti se nekih primera iz prošlosti. U nekim slučajevima i po nekoliko stotina godina je trajalo dok izabranik nije shvatio vrednost anonmnosti i gluposti, i krenuo putem „veštine smrti. Neverovatno! Radujem se njegovom dolasku! Najzad ću imati priliku sa nekim da RAZGOVARAM jer ljudi, uglavnom, samo pripovedaju…
ZI Webman Kutena, sjajno!
To su bile njegove reči. Moram priznati, dosta konfuzno sve to deluje, ali znaš kakvi su psihoanalitičari - metaforične duše…

Mačak Kutenadvaz

Nisi u pravu, Kutenadvaz. Nije da niko ne zna, nego nikoga ne zanima šta se sa mačkom dogodilo!
Mačke su imale značenje i mesto u prošlim vremenima, međutim u aktuelnom, za njih nema mesta. Čak ni za mačke koje poseduju tako neobične osobine kao mačak Kutenadvaz.
To je pravi odgovor.
Ali, mene zanimaju mačke. Ja za njih imam vremena. I u mojoj priči bi mladić, Setva Kutena, izveo čaroliju i pojeo diva pretvorenog u miša, dok bi mačak lukavo čekao da mu lepa i bogata princeza pripadne.
Tako da bi, u mojoj verziji, lukavi mačak bio još lukaviji, a Setva Kutena – gluplji.
Priča bi imala sledeći završetak:
“A glupi Setva Kutena, šta se sa njim dogodilo?! To niko ne zna…”