4x4 intervju: ZI WEBMAN

(Razgovor sa ZI Webmanom vodila g-đica Ravijojla Aprcović, novinarka uglednog beogradskog nedeljnika “Pusti me da živim“.)

 

- Gospodine Vebmene, Vas bije glas da ste moderan kolumnista?
- Kao prvo, bolje da me bije glas, nego siledžija iz mog kraja. A kao drugo, ja sam moderan kolumnista zato što sam NET kolumnista: svoju kolumnu pišem i objavljujem na Internetu.

- Da li se nekada upitate, poput Šekspirovog Hamleta: biti ili ne biti… kolumnista?
- Ne. Ne nalazim vremena da sebi postavljem takva i slična pitanja. Trčim svoju trku… Tlak mi nije povišen, i nikoga ne držim za ruku…

- Započeo je XXI vek. Da li Vam to nešto znači?
- Te vremenske jedinice su baš frustirajuće. Podsećaju na protok vremena, starost, smrt…
Priznajem da se  od takvih stvari se ježim.

- Glavni i odgovorni ste urednik jednog uglednog veb-portala posvećenog ex-yu književnosti?
- Jeste! Pored svojih kolumnističkih zadataka, obavljam i dužnost glodura web-sajta Prozaonline. I veoma sam ponosan ne njegov značaj na Internet-nebu Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hrecegovine...

Institut za mentalno zdravlje

Na adresi Palmotićeva broj 37 se nalazi „Institut za mentalno zdravlje“.
Septembra 1993. godine, zgrada je bila okrečena u žuto. Aprila 2009. godine je bila obojena u sivu, skoro belu, boju.
Ispred ulaza u Institut je bio parkiran motor „Honda“ metalik boje. Na brzinometru sam pročitao da je maksimalna brzina 140 km/h.
Levo od ulaza je bila breza. Sigurno da je 1993. godine bila znatno niža i, verovatno, još uvek krhka, lomljiva.
Oprezno sam prišao zgradi. Kao da će neko da primeti moj dolazak i upita šta tražim? Da li sam nekome došao u posetu ili želim da postanem pacijent te ustanove.
Pre toga sam stajao preko puta, na drugoj strani ulice. Nisam bio jedini. Tu je bila i devojka obučena u crvenu bluzu bez rukava. U ruci je držala mobilni.
Setwahu sam obećao da ću otići do te zgrade. Zbog njega sam to uradio.
Na terasi koju on pominje u svom zapisu, stajao je muškarac. Teško je bilo odrediti da li je lekar ili pacijent.
Lagano sam krenuo uzbrdo.
U ulici Džordža Vašingtona sam sačekao tramvaj, i otišao. Slično kao što je Ana otišla automobilom dok je Setwah ostao da stoji na ulici.
Imao sam utisak da sam sada ja taj koji ostavlja Setwaha. Na ulici, u Palmotićevoj broj 37...
Napuštao sam ga nesposoban da bilo šta za njega učinim.

(odlomak iz romana MEGALOMANIJA
izdavač - Alma, Beograd - 2009)

Živko Ivković: Kekec, Plavi vjesnik i Megalomanija zajedno

"Knjigu sam pročitao. Razumeo sam je kao dijalog izmedju vas dvojice, tebe i onog drugog Setve Kutene, čini mi se, i to je za mene nešto sasvim novo.

Vrlo sam zadovoljan da je jedna takva knjiga došla u moje ruke. Nešto slično nisam imao priliku čitati. Verujem da ste vas dvojica pioniri kada je “this” način pisanja u pitanju. Moja mana je da se toliko uživim te tako uvek unapred razmišljam šta će se dalje dogoditi u knjizi. Tako je bilo i sa ovom. Verujem da su na mene ostavili traga “Kekec” i “Plavi vjesnik” iz onih dečjih dana kada je u stripovima uvek, dole u dnu, stajalo: "nastaviće se"!"

(izvod iz e-maila)

Nešto više o autoru teksta Živku Ivkoviću možete pročitati na sledećem:

linku.

Metafizika i patafizika

Dok je otac cepao i spaljivao knjige, upitao sam:
- Oče, da li je to metafizika?
On je odgovorio:
- Ne, sine! To je patafizika.

(Fragment iz romana MEGALOMANIJA
izdavaČ ALMA, Beograd - 2009)

Svakodnevna doza ZI WEBMANA

Ovi kratki tekstovi na temu Webman, Setwah, Megalomanija... Arjuna... jesu deo jedne vece (ali krajnje fragmentarne) celine koja se zove "Megalomanija".
"Megalomanija" je pocela kao Setwahov i moj zajednicki koautorski projekat uz neizbeznu podrsku Bundolo web-sajta na kom publikujemo svoje tekstove/fragmente...
Arjuna St. nam se vec prikljucio u toj avanturi...

Megalomanija, odlomak (video zapis)

Odbrana i poslednji dani Jovine poezije

KIJEVSKI - 

Genijalno, to znači biti neponovljiv, svaka čast!!!!

JOVA- 

(..sa jos tri uzvicnika.. znaci mislio si ozbiljno KIJEVSKI HVALA TI (i meni za trud)

GOST - 

Jova je umetnik, dobar umetnik, dosledan, originalan, vickast. Njegove pesme imaju preglednu formu, zanimljive i prepoznatljive slike, zgodne obrte, naizgled plitka, ali ipak duboka značenja. On maskira svoje lirske subjekte u seoske nošnje. Njegova naracija je namereno "seljačka". U njegovim transformacijama na delu je uvek "veliki duh". Kada se prodje kroz njegove predele, na cipelema ostaju tragovi balege i sena, medjutim u glavi se javlja retka svežina.

BUNDOLO:  

Vasu poeziju ne razumem! Kakva je to poezija, bez (ikakvog) smisla?

Webman:  

To je Jovina poezija! On zna i šta je - nazimče!

JOVA: 

 DOBRO JUTRO, I HVALA TI VEBMANE za odbranu moje poezije!
Pa, sigurno da znam.. NEZNAM ko JE vikipedia, ali on ga bolje zna...
Nazimče je svinjce krme od godinu dana na pr.. ali sto ja.. stotine puta sam čuo..
al to bilo ranije..
WEBMANE, SIGURNO DA JE U BGD-u SADA VRUĆINA VELIKA?!
(Sa petnajst-sesnajst da godina prvi put u Bgd-gradu... )

WEBMAN: 

  Jovo jeste vrućina, u pravu si. Nego sljaka neki klima uređaj tu gde sam lociran, pa je OK.

BANE: 

Јова је (mega)цар! Смисао? Како се осете песме.?!. Речи имају, поред значења, и звучање, које постаје све битније. А преплетај асоцијацја? Редуковани искази! Склапање и расклапање смисла...

JOVA

 - HVALA. kad budem mog'o javicu se...

BUNDOLO: 

Priznajem da je ova poezija smesna. Mozda tome i tezi. Ironicna: blago i nedovoljno. Poigravanje sa povrsinom, iziskuje bolji pristup. Meta koja se cilja, nije “dometnuta”. Ostao je na pola puta. Ovde dubinu slutim. Oslobodi me slutnje. Nateraj da zaboravim dubinu. Ako tome tezis? Igraj se povrsinom(ruralnom ili urbanom, nebitno). ("bez smisla?"-pitam te. A to odgovaras, sasvim ocekivano. Odmakni se jos malo.)

WEBMAN: 

Najbolja ti ova -- "dušek mi majko izveži" Samo čini mi se da je pravilan naslov - dušek mi majko izvezi...

CF BOOK: "Megalomanija"

Ako kliknete na fotografiju, dobicete je UVECANU. To je SVE!
Znam da nije previse, ali...
I da znate: ovo nece biti korice romana MEGALOMANIJA!
Kako izgledaju korice MEGALOMANIJE pogledajte OVDE.

Setwah: Sesti za sto

1.
SVI bi hteli sada da se druže sa SEtwahom, da nešto sudeluju u setwahizmima i kutenadvazijama...
Znam, počelo je da miriši iz kuhinje, provrila je prva voda i krčka se polaku na "kecu"...
Jedino je WEbman seo za sto kada sam rekao da ne znam da kuvam...
2.
JEDINO je webman seo za sto kada sam rekao da ne znam da kuvam...
ubedio me je da sam talentovan i da vec kao početnik imam tu moc da izmislim neko novo jelo. "budži-budži" je bilo prvo. slagao me je da je dobrog ukusa da ne bi izgubio veru u sebe. bilo je to davno i kao u kung-fu filmovima.
Danas smo u nekakvom SF-u, a negde tamo dalje u dokumentarcu...

Webmanov odgovor Kutenadvazu

U svom imejlu Kutenadvaz me je obavestio da očekuje moj odgovor. Da ga mora biti, kakav god on bio! To ima okus ucene...

Mislio sam da se provučem bez odgovora, ali... Volim sam da biram trenutak i mesto kada ću uskočiti u „Megalomaniju“...
Strahovito me ograničava da budem član bilo čega! Bilo čemu da pripadam. Davno sam iz toga izašao: uspostavljanja relacionog odnosa sa ovim, sa onim...
Kutenadvazija, šta je to?! Ne želim o tome da razmišljam, pokušam da joj dam izgled i obrise, makar samo, i jedino, u svojim mislima.
Ne želim! Dok Kutenadvazija želi upravo suprotno: da uđe u moje misli, stacionira se u čeonom delu mog mozga.
Ne može... Ne može... Ne može...

Običan kraj

Sasvim običan kraj. Neutralan, nemegalomanski. Nesetwahovski. Naravno, i newebmanovski kraj, ali on ga nije ni napisao. Nije ni nameravao da napiše kraj. Ne oseća potrebu da se bilo kome i za bilo šta zahvali.
Čak ne misli ni da je "Megalomanija" internet performans već klasično književno delo. Ono što se dva-tri veka unazad stvara, i odlaže u rafove biblioteka, knjižara...
To je ono sa čim "Megalomanija" korespondira.

kutenadvaz: POZIV ZA WEBMANA

I tako Webmane, da ne bi puno pričali kao neke žene, cela stvar je jasna, slobodna volja je tvoja. Ne želim ovoga puta da delujem nadmeno iako mi je nadmenost omiljeni interfejs ali pred tobom su dva jasno razdvojena puta: ili ceš uci u kutenadvaziju gde te čeka veselo društvo: jung, hendriks, miki i melori noks, anaksimandar, nina simon, setva, belzebub, neneh čeri, atila bič božiji, marko polo, Benjamin li vorf, Duško Dugouško, Kastaneda-henri miler-Bukovski (njih trojica su inače u poslednje vreme stalno zajedno , počeli smo da sumnjamo u njihovu seksualnu orijentaciju),niki lauda, sokratova žena ksantipa, maradona, igor seke, buda, irene Santiago, siniša stojanovic sinister i drugi… ili ceš jednostavno da nastaviš svoj dosadašnji život na beogradskom Medaku 3…
Kao što rekoh, slobodna volja je tvoja ali ako se přidružíš nama, izgubiceš je. Neceš više imati potrebu da odlučuješ, da biraš izmedju onoga što ti život nudi, izbubiceš obavezu da trošiš snagu na htenje ako nešto poželiš. Da li sam ti bio jasan? Možda ne? Jednostavno sve ce ti biti lako, sve što poželiš dobiceš, sve što ne želiš nestace, imaceš sve performanse boga ali ne i njegovu obavezu! Razmisli, zamisli, maštaj i još više od toga pověřuj i budi siguran u to i sačekaj jutro, jer ono je pametnije od večeri. Napiši inicijalni tekst, kao što ga je setva napisao u tvojoj knjizi „repriza reprize“ i přidruží nam se…

evo čujem valentina rosija kako nešto viče, upravo je osvojio veliku nagradu katalonije… kaže poklonice ti svoj skafander i na zadnjici ce ti pisati „the doctor“… hehehehe! valentino rosi kutena, čestitam!...
bilo bi to sve, kutenadvaz ti želi sve najbolje i dobrodošao! ako ne i to je dobro jer biti prijatelj setve kutene věc je ogromna kosmička protekcija…
Zdravo!

Kutenadvaz: Patagonija, XIII vek

Jung i ja smo upravo stigli iz šetnje po Patagoniji iz XIII veka. Čitamo Webmanov komentar...
Evo šta Jung kaže:
- Nesvesno ZI Webmana Kutene poseduje air-bug...
Na jedno uvo ušlo, na drugo izašlo...
Uglavnom, Jung je izmislio novi šah. Dorađeni, reklo bi se.
Ispred reda piona sada je još jedan red figura: Jung ih zove "monade". I te monade u tom, novom šahu kreću se samo unutar svog polja, i tu su sad neka pravila... Ne znam, videćeš i sâm!
Rekao je da je to šah samo za vas dvojicu prilagođen tački presecanja vaših sinhroniciteta... Psihoanalitičar, šta ćeš?!
Ali, dobar je kao lebac...

Karl Gustav Jung Kutena

Webmane, tvoj tekst „Mačak Kutenadvaz“ dao sam na čitanje Karlu Gustavu Jungu Kuteni, mom prijatelju.
Evo šta je on rekao:
- Očigledno je da ZI Webman ulazi u kutenadvaziju. Pogledaj kako se u njegovom tekstu izdvajaju dve tematske celine: anonimnost i glupost. Tokovi kretanja nesvesnog su neumitni i neutaživi, i on svesno pokušava da održi svoj lični identitet i integritet u očima javnosti ili čitalaca před naletima i udarima talasa kutenadvazije koja spira njegovu svest kao što more troši obalu i odvlači je sa sobom u dubinu…
Neočekivano brzo on ulazi u naš svet, Kutenadvaze! Seti se nekih primera iz prošlosti. U nekim slučajevima i po nekoliko stotina godina je trajalo dok izabranik nije shvatio vrednost anonmnosti i gluposti, i krenuo putem „veštine smrti. Neverovatno! Radujem se njegovom dolasku! Najzad ću imati priliku sa nekim da RAZGOVARAM jer ljudi, uglavnom, samo pripovedaju…
ZI Webman Kutena, sjajno!
To su bile njegove reči. Moram priznati, dosta konfuzno sve to deluje, ali znaš kakvi su psihoanalitičari - metaforične duše…

Magla

Webman koristi drugi izraz, a ne „magla“ kako tvrdi Setwah u Gmail-intervjuu sa S.S.Sinisterom. Taj izraz jeste „pušiona“!
Kada krene slična priča, Webman kaže:
- Pušiona... To je pušiona, teška pušiona...
Mnogi ne znaju šta „pušiona“ znači?! I Webman jedva zna značenje te reči.
Reč je „pokupio“ još dok je ex-YU postojala. Jako davno. Ali je veoma oprezno koristi. Tek kada se zaista iznervira...
Reč je pročitao u novinskom intervjua sa nekom, tada aktuelnom, hrvatskom rok zvezdom. Na pamet mu pada Davor Gobac iz „Psihomodo pop“. Nesumnjivo je hrvatska, zagrebačka, a ne beogradska reč.
Webmana zanima kako bi se intervju sa S.S.Sinisterom dalje odvijao da je Setwah umesto reči „magla“ upotrebio reč „pušiona“?!
Da li bi ta reč S.S. Sinistera razbila u hiljadu komada?!
Hiljadu lepih, raznobojnih komada... Kao one novogodišnje konfete.

Kada pišeš knjige...

- Kada pišeš knjige bolje se zajebavaš... - rekao je Webman Cimeši, Šaki i Pamuku.
Ili je Šaka rekao Webmanu, Cimeši i Pamuku? Ili je Pamuk to rekao Webmanu, Šaki i Cimeši? Setwah ne uspeva da se seti…
Davno je to bilo...
Tada je pohađao osmi razred osnovne škole, bio je tinejdžer, i sa strane slušao razgovor starijih treš metalaca na gradskom trgu u Rumi. Izgovorena rečenica je ostala ispod njegove lobanje kao prst sudbine.
Webman nije pripadao toj ekipi. Kako se tu našao, u društvu Cimeše, Šake i Pamuka opasnih rumskih momaka, nejasno je?!
Jedino što jeste izvesno, to je da je neko davne junske večeri na rumskom trgu rekao:
- Kada pišeš knjige bolje se zajebavaš...

Meliorizam

Ne znam da li je Setwah primetio da smo Arjuna i ja praktično napustili „Megalomaniju“, da nas u njoj jedva još ima?! I to, tek u tragovima...
Sve je počelo od Arjunine „literarne baruštine“ koja me je dovela do reči „melioracija“. Jedan od derivata te reči jeste pojam: meliorizam.
To je shvatanje da ljudski život, neprekidno se razvijajući, postaje sve bolji, i da čovečanstvo otklanjajući zlo (isušujući duhovne baruštine) i povećavajući količinu dobrog živi sve sretnije.
U svakom slučaju, ovo je moj poslednji zapis u „Megalomaniji“. Sličan je, uporediv je sa bocama sa pićem koje se kupuju u prodavnici, i na kojima piše: „no return“. Uzmite i nosite, pa dokle stignete! Na vlastitu odgovornost.
Na kraju, ispražnjene „no return“ boce završe u kontejnerima. Postanu đubre.
Možda su ljudi za nijansu postali sretniji od kada su se pojavile „no return“ boce? Kakvo su zlo one otklonile, i koje baruštine isušile, zaista ne znam?!

Setva KUTENA: Ko je ovde pisac?!

Pre svega, ja nisam pisac! Ti si pisac! Došao sam u posetu piscu, da vidim kako to stvorenje izgleda, onjušim ga, procenim čemu služi, i kakvu korist mogu imati od takvog fenomena?! Ako nije pogodan za instrumentalizaciju onda, barem, možda može da se iskoristi kao hrana?
Mogu ti reći, Webmane, da je pisac i jedno i drugo: i tanjir i jelo, a najbolje ga je peći na vatri već napisanih knjiga... Tvoje meso je poput piletine: zaista zahvalno u literarnom kulinarstvu. Lepo si pečen sve do kosti, a koža ti je ružorumena i hrskava kao čips.
Celih sedamdeset kilograma pečenja, a izgorelo je svega osam knjiga Kastanede, dve Henrija Milera i tri Čarlsa Bukovskog...
Predivno!

Spaljivanje knjiga

Čitajući Setwahove zapise koji tek dolaze, zapažam sam njegov strah da se istrošio i ne zna o čemu dalje da piše. Strah je uvećan činjenicom da ima utisak da sam se ja tek raspisao, i da samo „štrikam“ po „Megalomaniji“...
Odgovorio sam da to nije tačno, i da iz sebe jedva cedim rečenice. To ga je, izgleda, smirilo.
Nikako mu se ne dopada inferiorna uloga u „Megalomaniji“! Hteo bi da izađe kao pobednik iz duela sa mnom. Bolji sam, superiorniji pisac od tebe, Webmane! Ovo je tvoja labudova pesma. Posle „Megalomanije“, ti ćeš nestati kao pisac! Shvatićeš da je za tebe najbolje da se povučeš, i pređeš u čitaoce. Učlaniš se u najbližu biblioteku...
Ma, OK! Član sam ja biblioteke od rođenja. Čim sam se rodio, otac me je učlanio u biblioteku kao što drugi očevi tek rođene sinove učlanjuju u fudbalske klubove za koje navijaju...
Mene je otac učlanio u Biblioteku čiji on član nije bio. Njega knjige nisu zanimale.
Kada sam imao pet-šest godina, pamtim kako ih je čitav naramak izneo u dvorište i spalio. Smetale su mu, zauzimale prostor... Dragocen prostor.
Pre toga ih je pocepao. Valjda da bi lakše i brže gorele?! Ništa nije osećao prema tim knjigama. Smatrao ih je bezvrednim.
Ja sam tom događaju samo prisustvovao. Tu sam bio da bih zapamtio događaj, preneo ga u budućnost.

Megalomanija u PDF formatu

Poruka za Webmana

Poruka je stigla iz Praga. Poruka o nečemu što se dogodilo u Inđiji, preko Praga u Češkoj je dospelo do Webmana u Beogradu.
Ona je morala, i jedino mogla, da ima takvu putanju kretanja. Nikako ne drugačije.
Evo poruke!
"Webmane, danas ujutru je umro moj otac..."

I sledeći Setwahov zapis se dotiče teme smrti i, indirektno, očeve smrti. Dotiče se on i Ramonsa, panka, Arsena Dedića, Ivana Vende... Devojke koja se zove Ilina... Plzena i Praga...
Ali to je manje važno. Smrt je važna. Veoma važna.