Overdose

Ponekad i narkomani vuku megalomanske poteze. Imaju potrebu za takvim potezima.
To se dogodilo na srpski Božić 2005. godine. Sin koleginice sa posla je odlučio na taj dan da okonča višegodišnju agoniju, i prekine svu tu muku: svoju, porodičnu… Dalje se nije moglo…
Poticao je iz skromne, radničke porodice da bi sebi priuštio drogiranje na duge staze.
Umislio je da je veličanstveni dan za odlazak sa ovog sveta dan Hristovog rođenja. Poslednji veliki, megalomanski, gest u njegovom životu!
Hladnog, januarskog dana se overdozirao u napuštenoj garaži.
Mladić je svoje obavio. Ostali smo mi: policija koja je izvršila uviđaj, lekari i vozač “Hitne pomoći” koji su odvezli njegovo telo, rođaci i prijatelji okupljeni u stanu da izjave saučešće…
Među njima uočavam i Webmana kako sedi zgrčen poput Rodenovog “Mislioca”. Dobro znam da u njegovom mozgu nema nijedne misli…

Webmanov paralelni svet

Postoje različiti svetovi, Setwah. U tvom svetu možda jeste potrebno, nepohodno, pročitati Tvenovu knjigu? U mom, ta knjiga još nije ni napisana… Ne postoji, kao ni Mark Tven! Za njega, prvi put čujem! U mom svetu, on je pisac iz budućnosti, a ne iz prošlosti. Pošto je budućnost neizvesna, pitanje je da li će u mom svetu napisati “Tajanstvenog stranca” ili neke druge knjige. Ja to neću doživeti…
Marka Tvena tek čeka rođenje…
Ne znam kakav je slučaj u svetu Rogue Echo: da li u njemu Tvenova knjiga postoji? Na to pitanje ona će morati da odgovori.
Setwah, ako misliš da ne smem da zakoračim u ludilo, varaš se. Smem! I zakoračiću, ući ću u njega... I u meni postoje zrnce megalomanije. Malo, sitno, kao zrno peska u pustinji, ali ima ga, postoji!
Titulu „tajanstveni stranac“ ću, ipak, zadržati. Neka mi se nađe u mom, paralelnom svetu...
Ne poznajem Vas! Ni tebe, ni Rogue Echo...
Niti sam Vas ikada poznavao...

Poza mislioca

Poza mislioca jeste stanje ozbiljnog promišljanja o ozbiljnim stvarima. Mnogo toga je u igri kada mislilac misli. Kada (konačno) dobro razmisli i o nekoj vrhunskoj misli odluči, on smišlja kako, i na koji način, sa ljudima da je podeli...

Inteligencija jeste teret koji se mora ozbiljno nositi. Svi veliki mislioci su bili svesni sebe kao takvih. Zato je Kantu bilo potrebno jedanaest godina da napiše „Kritiku čistog uma“...
Poza mislioca jeste patos ozbiljnosti. Ona je svest o nečemu veoma važnom, o čemu treba temeljno misliti jer misliocu istine nikada nije dovoljno...
Istina i njen umetnički prikaz su klizave gliste. Evo šta je Roden rekao o takvim glistama:
„Ono zašto on misli, nije samo u njegovom mozgu, zgrčenom čelu, raširenim nozdrvama i stisnutim usnama, već i u svakom mišiću njegovih ruku, leđa i nogu, u stisnutoj pesnici i zgrčenim nožnim prstima“.
Potpuno na drugoj strani, u drugom svetu, se nalaze junaci knjige „Megalomanija“ Webman i Setva Kutena: na tropskoj plaži, u hladu palmi, u polusnu...
Kasno je popodne. Sve je bezbrižno...
Ne znam kako to da objasnim?! Lenj sam da mislim, lenj za formu, mudrost i poentu. Kada bih se potrudio da mislim, izgledao bih kao ona zgrčena budala koju je izvajao Ogist Roden... Možda bi trebalo napraviti repliku „Mislioca“, ali "izlivenu" u karbon fiberu umesto u bronzi?
To sam želeo da kažem...
To sam i rekao...

Samoproglašeni administrator

Ponekad se i tako nešto dogodi: da grupa na Facebooku ostane bez administratora. Postoji grupa i nekoliko članova, ali Administrator je odlučio da odustane od dalje avanture. Da li je to kraj grupe? Da li se ona se gasi, nestaje, kao i sećanja na leto kada se gluvarilo u gradskom Parku na kraju grada... Ti tinejdžeri (slučajno?!) iz mog rodnog grada: možda su upravo te godine maturirali ili nisu imali novca da odu na letovanje, i Grad im je bio SVE! APSOLUTNO SVE... Srpski grad, i meni dobro znan... Mogu Vam reći kako se grupa zove: Sreten Mladenović Mika 1916-1942. Ispisane godine jesu godine rođenja i smrti S. M. Mike narodnog heroja. Nije ih imao previše: dvadeset i šest. Nešto je značio u jednom vremenu. Međutim, TO vreme se istrošilo, i u NEW AGE-u ON ništa nije značio. Neko je procenio da su ideali za koje se S. M. Mika borio i umro bili LAŽNI. Zato niko nije vodio računa o njegovoj bisti u Velikom gradskom parku... Kao u priči o "Tužnom princu" Oskara Vajlda... Tako sam postao administrator Mikine grupe na Facebooku... Grupe koja je isfurala svoj fazon, izgubila svrhu, i može mirno da se ugasi, nestane. Sada kada je dobila administratora i nekoliko novih članova možda će opstati još neko vreme? Možda? 

 

(fragment iz romana MEGALOMANIJA,
izdavač - ALMA - 2009.g.)

Promocija RR-a u biblioteci MILUTIN BOJIC

23. aprila K.P. je promovisao svoj kratki roman "Repriza reprize" u bilioteci "Milutin Bojic".
Evo jedne fotografije sa promocije!
K.P. u ruci drzi plasticnu casu.

Karbon-fiber roman

U ljudskoj istoriji je bilo puno primera megalomanije. Možda i previše?
Webmanov i Setwahov megalomanski projekat jeste književno delo, roman, naslovljen sa „Megalomanija“. To je građevina koju oni stvaraju...
Karbon-fiber koriste u velikim količinama. Kompletna šasija „Megalomanije“ je urađena od karbon fibera.
Zato je, u odnosu na druge romane, „Megalomanija“ izuzetno brza. Možda i najbrži roman koji je do sada napisan?!

Promocija REPRIZE REPRIZE

Beograd -U četvrtak 23. aprila sa početkom u 19 h u Biblioteci "Milutin Bojić" održaće se promocija romana "Repriza reprize".

Prošlost

Zaronimo u prošlost. Tamo pokušajmo da pronađemo primer za megalomaniju. Internet i XXI vek ostavimo po strani.
Znam gde ću se zaustaviti kako u vremenu, tako i prostoru!
Sredina je XIV veka...
Priča se dešava u današnjoj Albaniji. Tamo gde Hrvati i Albanci planiraju da izgrade nuklearnu elektranu. O Skadru je reč!
Trojica srpskih velikaša su odlučili tu da sagrade grad iz kog će upravljati celom oblašću.
Gradnja počinje...
Okupljeni su majstori, zidari, dovučen je materijal: kamen iskopan iz okolnih majdana... Šume oko jezera su posečene...
Podanici srpskih feudalaca, kmetovi, surove rade najteže fizičke poslove. Žene donose hranu majstorima...
Nešto čudno se dešava sa gradom! Sve što se preko dana sagradi, tokom noći, neka sila sruši. I to se ponavlja danima, nedeljama, mesecima...
Velikaši, braća, se sastaju. Treba doneti odluku: kako umiriti nečastivu silu? Ljudskom žrtvom: kako drugačije?! Odluka je doneta: žena onog velikaša koja sledećeg dana bude donela ručak neimarima će biti uzidana u temelje grada!
Jedni drugom su se zakleli, dali reč... Braća, srpske velmože...
Datu reč nisu održali! Samo najmlađi, najnaivniji od braće je održao reč: on svojoj ženi ništa nije rekao.
Tako je mlada Gojkovica bila osuđena na smrt.
Uzidali su je u temelje grada, i građevina se održala! Svakim danom Skadar je rastao, težio konačnom obliku...
Moćni, megalomanski grad. Tamo gde reka Bojana ističe iz Skadarskog jezera.
Da li je nazvan Skadar zato što je okolno stanovništvo podsećao na taj skaredni čin? Na smrt mlade i nevine supruge srpskog velikaša?!

MC

Kako se ljudi koji su iščezli, nestali, ponovo pojavljuju sasvim iznenada i na najmanje očekivanom mestu.
O MC-u se radi. Kada smo se Setwah i ja pronašli na Internetu, MC je bio u blizini. Neprimetan, u svom svetu... Čak su on i Setwah imali sukob. Beznačajan. MC je napisao „Hvala, gospodine“, i Setwah je poludeo. Kakav gospodin, kakve trice i kučine! Šta me tu zajebavaš?! Nemoj sa mnom da se kačiš!
Međutim, MC je mislio tako kako je i napisao. Nije tu bilo nikakvog cinizma, želje za provokacijom.
Za Setwaha, MC je bio potpuno nepoznat. Za razliku od mene, o njemu ništa nije znao.
MC i ja smo se godinama sretali na Net-u, web-putevi su nam se ukrštali i respektovali smo jedan drugog.
I onda je u „Megalomaniji“ iskrsla tema – Palmotićeva broj 37! Setwah se setio septembra 1993. godine i svog boravka na toj adresi.
Ispostavilo se da je MC jedno vreme radio u ustanovi koja se nalazi na toj adresi. Njegove radne prostorije su bile u podrumu. Ispalo je da je to nabezbedniji deo Palmotićeve broj 37.
Ako bih ikada kročio u tu zgradu, odmah bih otrčao u podrum. Jedino tamo bih se osećao sigurno.
Koliko je samo hrabrosti bilo potrebno odlaziti svaki dan na posao u tu zgradu? MC, moj naklon!