RR promocija (video)

Setva KUTENA: Gmail INTERVJU

Gmail je životinja... (u svakom pogledu!)
Setva: Da li mogu sa tobom da uradim intervju za "Megalomaniju"?
S.S.Sinister: Dobra ti je ideja! Samo nemoj da se posle toga Webman ljuti.
setva: odlično si počeo! Zašto?
S.S.Sinister: Morace da „seče“ i „uklapa“ jer ja mnogo naširoko govorim. Ja cu ili u visine ili cu da potonem. Takav sam. Tako barem Webman kaže.
Setva: On kaže da su tvoji tekstovi upravo zbog te "širine" dosadni i zamarajuci a i nekolicina drugih slično misli.
čini mi se da tu ima neke istine čim se ista stvar pojavljuje na više različitih mesta- stari kamen kušnje, što bi se reklo.
Meni se čini da si TI samo patološki megaloman.
Sinister:K ratki tekstovi, uglavnom, obecavaju zanimljiv i ugodan provod. Ja se na bavim ni zanimljivim ni mnogo ugodnim stvarima.
jedan prijatelj mi je jednom prilikom rekao da sam nekada pokušavao da ubijem sebe alkoholom, a danas pokusavam da se ubijem rečima. ti ces to razumeti... I ti si me sam nazivao samoubicom… naravno, postoje ljudi kojima odgovara ili neodgovara moj sentiment, žalosno je to što oni, kojima ne odgovara, više odstupaju od mene nego ja od njih ali danas su autori autorima publika a prave publike nema, osim za „nedeljno krkanje“.
Setva: šta je „nedeljno krkanje“?
Sinister: Sve što pod TIM može da se podvede.
Setva: šta sve može da se pod „tim“ podvede?
Sinister: Verujem da nema mnogo dilema, a ja uvek ostavljam prostora za spekulacije, podugačak je spisak stvari koje se mogu podvesti pod „nedeljno krkanje“.
Setva: Mislim da smo UPRAVO SADA došli do Webmanove konstatacije o tvojoj "širini“.
Možda bi u svoj "izraz" trebalo da uvedeš više primera iz života, „nedeljnog krkanja“, ako sam te dobro razumeo?
Sinister: Zato je teško i navesti ih sve, a ne bih ni jednoj stvari davao prednost nad drugom. Svako od nas u svom zivotu ima vise ili manje elemenata „nedeljnog krkanja“.
Ja svoje pokusavam da svedem na minimum.
Setva: Veruj mi da sam izgubio "nit"! A ti?
Sinister: ne, baš naprotiv! mislim da je jadan taj pisac koji svom citaocu ne ostavlja prostora.
setva: misliš da čitalac treba da ima istu količinu prostora za dešifrovanje teksta kao i pisac i da su obe strane autorske i ne- autorske , ili, kako bi se to moglo reci jednom reči? Šta je to? - možda sam tekst bez autora i čitaoca ili čitaoca-autora i autora-čitaoca?
sinister: Mislim da je „ok“ odnos 60 prema 40 u korist autora, ali da tekst treba da ostane delom misterija i za samog pisca. ništa nije autorsko, to je zabluda, knjizevnost je deo evolutivnog procesa i bez nje se evolucija ne bi odvijala u svom izuzetnom smislu. tako da ništa ničije nije, sve ce to nestati u prah i pepeo, i ta knjizevnost i mi i sve.
Setva: U ovom intervjuu koji je tvoj procenat?
Sinister: Dobro pitanje…
Setva: Svidja ti se?
Sinister: čini mi se sezdeset procenata!
Setva: Siguran si ili nisi kada odgovaraš da ti se čini?
Sinister: Ostavljam prostora i tih 60 ima svojih 60, tako da je ono što je moje, beskonacno malo…
Setva: Ovo sada što si rekao, Webman naziva -"magla".
Sinister: Mozda zato sto mu se magli…
setva: šta ti je?
Sinister: Zašto?
Setva: Nisi zadovoljan svojim procentom?
Sinister: Ljudi slobodnim asocijacijama nazivaju ono što percipiraju ili ono što ne percipiraju, ako neko kaže „magla“ ja onda verujem da to za njega zaista jeste magla. Neosporno… tako da pretpostvaljam da on ima utisak zamagljenosti pri susretu sa onim sto maglom naziva.
Setva: izražavaš se dosta tautološki.
S.S.Sinister: Bitno je da nije pleonazam.
Setva: He-he-he-he-heee...
S.S.Sinister: :))

Sheena is a punk rocker

Panku je trebalo vremena da se sa Zapada dokotrlja na Istok: dve do tri godine.
Prvo je dospeo do zapadnih granica te, danas nepostojeće države: do Slovenije i Hrvatske. Tamo su se pojavile prve ex-YU pank grupe: „Pankrti“, “Prljavo kazalište”, i riječki “Parafi”. To je bila prva linija ex-YU panka.
Dolazio je odozdole. Naslućivala se njegova subverzivnost...
U ex-YU se tada mislilo da je rokenrol “Bijelo dugme”. Prangijanje i zabava do zore! Rokenrol nije služio da se nešto više kaže o društvenim problemima, nezadovoljstvu mladih... Mogla je da se toleriše težnja za virtuoznošću, savršenom svirkom, ali subverzija... Ne, to nikako!
Predsednik države je umirao polako i dugo. Nestajao kao kada gorostasno stablo pada u šumi, duboko u šumi.
“Pankrti” su pevali na slovenačkom i za Slovence. Imali su svoj geto koji nisu napuštali.
Zagrebački „Prljavci“ uopšte nisu bili prljavi. Za njih je pank bio imidž, moda. Zihernadle, kožne jakne i lanci.
Međutim pank je bio sve drugo samo ne moda. Iskustvo koje nije smelo da se ignoriše. U to je moralo da se uđe. Kao što je bio sve drugo samo ne muzika. Muzika je bila sredstvo, a ne cilj. Pobuna...
Neki šminker negovanih i čistih noktiju bi to nazvao (i nazvao je!): “umetnost pobune”. Kako je to lepo rečeno, definisano... I nastavio da neguje nokte. U jednoj rečenici on je rekao sve o panku. Koja zabluda?! Tragična zabluda jednog od onih koji misle da sve znaju.
I da li smo, onda, maja 2009. godine na putu Plzen-Prag? Po Setwahu, jesmo, i radio-voditelj pušta njujorške “Ramonse”. Neku vrstu pank-rok himne “Sheena is a punk rocker”.
Od tih žestokih momaka, 2009. godinu skoro niko nije dočekao. Možda jedino Marki Ramon? Možda.
Šta bi on rekao gospodinu negovanih noktiju koji je izgovorio, napisao, rečenicu: “Umetnost pobune”? Da li bi ga udostojio bilo kakvim odgovorom?
Odgovor i sami znate. Kao što ga i ja znam.

SETVA KUTENA: Ana Karenjina

Ko je pročitao knjigu ZI Webmana "Repriza reprize" dobro zna šta je "literarna baruština". Spram te močvare, "Megalomanija" je obična "Ana Karenjina".
U toj, Webmanovoj primordijalnoj čorbi, poluuspelom eksperimentu rekapitulacije teorije evolucije, ja sam nastao: T-Rex sa krilima leptira i u belim "nike" patikama. I njemu samom, ZI Webmanu, iz glave je izraslo limunovo drvo sa ukusom migrene...
Arjuna, prizivaš sadomazohizam, Webmanov sadizam i svoj mazohizam, i ja ti savetujem: bolje nemoj!
Pogledaj sledeći fragment iz RR-a:
"Subotnje decembarsko jutro tek je započelo. Šolja čaja je ispijena. U stvari, to nije bio čaj: u čašu mlake vode dodao sam dve kašičice "Cedevite", i kašičicu meda. To je moj jutarnji napitak. Radijator pored kreveta i dalje je hladan. Neprijatno je dodirnuti ga. Ipak, podnošljivo je jer ostali radijatori u stanu greju.
Neću ustati iz kreveta već ću uzeti dnevne novine da ih čitam, rešavam "Sudoku"..."
Da si pristigao ranije, u vreme mrcvarenja mrcine Rob-Grijea, imao bi samo reči hvale za naše novo mega-ultra-carbon fiber-"fresh- trash" literarno delo.
RR, die in hell!

Literarna baruština

Baruština, pa makar i literarna meni zvuči prihvatljivo, Arjuna! Ja sam lično željan baruštine!
Jedino što je u mom detinjstvu vredelo bile su kaljuge po kojima sam mogao da gacam do mile volje! Voda je bila mlaka dok su po njoj plivali punoglavci. Živeli su u baruštini! Naravno da su, kasnije, punoglavci postajali žabe. Kreketave žabe. U to doba baruština je bilo na sve strane što govori o aljkavasti te države. Bilo je prečih poslova od isušivanja baruština, meliracionih radova. One nisu predstavljale preveliku opasnost. Oni koji jesu, slati su na Goli Otok. Otok je bila reč koje se, u to doba, trebalo plašiti, a ne baruština!
Pretpostavljam, Arjuna, da znaš da reč usko povezana sa baruštinama jeste žabokrečina. A tamo gde su žabe, ima i roda! Čega su one simbol, znaš isto tako dobro kao i ja.
Rezime: sada i ovde baruština je „Megalomanija“ ili onaj njen deo koji ispisuje Webman. I on bi trebalo da dokazuje, iznosi argumente, da to nije baruština. Da se Arjuni samo čini da se u “Megalomaniji“ ništa ne dešava.
Webman zna da u književnosti ima isuviše baruština. U izlozima knjižara su sve same baruštine, kaljuge! Crne, masne... Zna da će i „Megalomanija“ biti jedna od tih baruština od koje će se u svim pravcima širiti barice i smrad. Nepodnošljivi smrad... Možda je to pravi razlog zašto se iz užeg centra Beograda proteruju knjižare i otvaraju parfimerije?!
Po baruštinama nema trčanja, Arjuna! Po njima i oko njih se treba kretati oprezno, i u dubokim čizmama... Ili ih izbegavati?
Najbolje je, ipak, izbegavati ih...

Književni izdajnici

Pitanje za Webmana: ko je i šta Arjuna u „Megalomaniji“?

Da bi na to pitanje odgovorio, on mora da se vrati na početak: „Megalomanija“ je srpsko-srpska, a ne hrvatsko-srpska nagodba. Ona je dogovor između Setwaha i Webmana.
Arjuna je na margini „Megalomanije“. Na belinama na kojima nema teksta. Tu on obitava. Tako da on nije od onih sa kojim se sklapa nagodba, koji može da postavlja uslove. Nikako!
Dokle ide njegov bezobraluk? Dotle da sebi dozvoljava da Setwaha i Webmana naziva književnim izdajnicima! Za njega su njih dvojica Svetozar Pribićević, dok je on dr. Matko Laginja. Iz nekog razloga on je verovao S. Pribićeviću, tj. Webmanu i Setwahu, mada mu njih dvojica ništa nisu obećali! Ni u jednom trenutku!
Tako da si, Arjuna, slobodan. Slobodno možeš da odlepršaš... Nisi deo nagodbe, pogodbe...
Kako god...

Setva Kutena: Antimenstrualizam

Pre pola sata čuo sam se sa Webmanom telefonom. on već danima ima migrenu, njegov kolega sa posla je na godišnjem odmoru i zato nema mnogo vremena za "Megalomaniju".

Upitao sam ga šta misli o mom poslednjem zapisu. Odgovrio je da ga nije ni pročitao. Čak ne zna ni koliko ih tačno ima?! Rekao je: "nešto preko pedeset…"
Da budem iskren, ni ja ne znam mnogo o tome šta Webman piše. Vodi neku raspravu-prepucavanje sa Arjunom, to znam. Dva puta u toku razgovora ponovio je da je važno da ja vozim svoju trku, i da će se on već nekako snaći. Upitao sam ga gde smo u svemu tome nas dvojica, i kako mu je u životu?! Uglavnom, migrena…
Pre Webmana razgovarao sam telefonom sa mamom. Danas joj je rođendan. U stvari, na današnji dan, tamo neke godine, svu su novorođenu decu iz Sijarinjske Banje odveli negde u neko veće mesto i prijavili im rođendan na dan rodjenja Josipa Broza TITA, Dan mladosti.
Moja mama ne zna tačno kada je rodjena. Tata je umro pre dve nedelje, i podestila me je da odem u crkvu i zapalim svecu. Dala mi je ponovo instrukcije gde su živi, a gde su mrtvi. Znam: živi su „gore“, a mrtvi su „dole“. Prošao sam prošli mesec, ovde u Pragu, u prepodnevnoj nedeljnoj šetnji pored neke pravoslavne crkve, sve sami rusi i ukrajinci…
Juče sam na gmail-u razgovarao sa rogue echo. Njen način života i razmišljanja nazvao bih „antimenstrualizam“. Taj „izam“ se baš pojavio, po meni, na pogrešnom mestu. Pre nekih pet godina ušao sam u njenu sobu, sedela je depresivna prekrštenih nogu. Tada, kada sam je ugledao, prvi put u životu sam poželeo da imam decu. Ali ne, ona vodi svoju trku- antimenstrualizam…
Svet se pretvara u smešnu atletsku disciplinu. Svi imaju svoju vlastitu trku u kojoj se takmiče protiv samih sebe. Svi su uredno spakovani u svoju trkačku stazu na kružnom trkalištu sa nekoliko milijardi trkačkih staza i ne zna se ni gde je start ni gde je cilj. Jedino pravilo je da „ne čepaš“ liniju…

Sizifov kamen

"Megalomanija" nema administratora niti će ga ikada imati. U njoj vladaju haos i slučajnost. To podseća na kotrljanje kamena niz liticu u mitu o Sizifu koji ruši i uništava sve pred sobom. Kamen je važan dok je Sizif potpuno nevažan. Da je tada u Evropi postojao duvan, on se ne bi ni zvao Sizif već Pušač. To je ime koje mu priliči, i Grci bi govorili:
- Pušač ga je ispušio... Ona kamenčuga će mu, na kraju, razbiti glavu...
Juče je Webman bio na nogomentnom terenu, i šutirao loptu. Naravno da to nije imalo nikakvog smisla. Kao kada bi Atila Bič Božji izašao na teren i poželeo da sve oko sebe pobije, ili bar pokori, a ne da nogama, glavom, i ostalim delovima tela udara loptu.
Nekada davno Webman je bio Fudbaler. Kada Internet nije ni postojao, televizori bili crno-beli, računarii skalamerije koje su zauzimali čitave spratove...
Arjuna i Setwah su se tada tek rodili, a možda i nisu?! Ne, nisu se čak ni rodili, ali neke stvari ostavimo nedorečenim.
Webman je bio Fudbaler, i to je imalo značenje u tom vremenu. Njegov tinejdžerski mozak je bio kompatibilan sa igrom zvanom - fudbal.
Kao fudbaler on je umro, nestao, iščezao, onog trenutka kada je napustio rodni grad, mada je i dalje nastavio da živi u Srbiji.
Srbija je dovoljno velilki komad zemlje da bi se tako lako napustila. Za Webmana, ona je njegov Sizifov kamen, a pošto je u međuvremenu duvan iz Amerike donet u Evropu Webmana možete zvati i Pušač.

Dogma o duhovitosti

Opet sjedim ispred doktora Laginje. Htio bih se baviti onom tako nemuževnom djelatnošću, pisanjem pjesama, međutim on me gleda slijepim i neodobravajućim, brončanim pogledom jednog odvjetnika. Je li takvom čovjeku bio potreban nezgodan tip poput Svetozara Pribićevića? Mislim da nije, ali to nije bitno.

Postoje tri slučaja. U stripovima glavni je junak pozitivac, i uvijek je jači. U povijesti, glavni junak je također pozitivac, ali redovno je slabiji. A u Megalomaniji, glavni junak je negativac, i on gubi. Jesam li Webmanu bio potreban? Mislim da nisam, ali to nije bitno. Sad je on završio na klupi, to je njegova krletka, a možda i bjesni. Književnosti je prijeko potreban negativac kao glavni lik, ali i slučaj u kojem je negativac jači, u kojem pobjeđuje.
Zato pomozimo Webmanu! Neka krilatica bude „Dajmo mu da piše!“ Na Setwaha, vlastitu yin stranu, on se ne može osloniti. Jedan od njih dvojice se pravi dobrica iako to nije, i oslanja na banalnosti, ponekad melankolične trenutke poput vožnje autobusom. Drugi se pravi zao, iako to nije, i oslanja na ispranu metafiziku, mističnu dinamiku i BMW-ove. Spaja ih dogma o duhovitosti kao slabo tutkalo, ali Setwah je u zadnje vrijeme strašna krava. On brsti i prožimlje.
Ako ovako nastave, Webman će na koncu ostati sam, i to ne na nogometnom terenu, već na nepreglednom polju crnog mramora, čekajući prijevoz. To je limb – neće dočekati tu bembaru, ni onaj mlaki pakao. Tko će intervenirati? Administrator?