Jedna Zemlja, a dve gospodara

Ko sam ja?! Po Setwahu, ništa manje nego gospodar Južne Zemljine polulopte! Ko je on? Gospodar Severne Zemljine polulopte. Dve moćne face, to smo nas dvojica! Naravno, to podrazumeva i da smo izuzetno bogati. Nema moći bez novca.

Šta rade bogati i uticajni ljudi? Na primer, piju kafu. Setwahovo i moje kafenisanje traje oko godinu dana jer uz kaficu rešavamo globalne probleme. To je velika muka jer je ovaj svet bremenit problemima. Baš je bremenit, i svakim novim danom postaje sve bremenitiji.
Naši susreti se dešavaju svake pete godine. Nema potrebe da se češće družimo, a i veoma smo zauzeti sticanjem i gomilanjem bogatstva. Teška je to robija! Možda bi se kinte i odrekli, ali moći - nikako! Mnogo volimo da budemo moćni. I lepo smo podelili planetu Zemlju: po ekvatoru.
Naravno da prilikom naših susreta razmenimo poklone. Setwah meni više se i ne sećam šta ono beše pokloni, a ja njemu latinoameričku lepoticu. Gologuzu lepoticu. Znam da je Setwah slab na njih. I jedva čeka da padne noć da bi mogao da krene sa konzumiranjem svog poklona...
Šta bih ja bez tih naših druženja?! To mi je svo zadovoljstvo na ovom svetu.

Budapest

Iskrzan od svakodnevne upotrebe
kameni ivičnjak jednog od mostova
Budimpešte
neumitno razdvaja od saobraćaja
koja teče u oba smera.

Poza nekoga ko je prvi put u tom gradu.

Opori mehanički zvuk
okidača na foto-aparatu:
kraj trenutka,
sasvim slučajno,
i nimalo paradoksalno,
zabeleženog
na filmskoj traci.

Reke vozila,
ni u jednom,
pa ni u tom,
odavno prošlom trenu,
nisu prestale da teku.

Kokice u šerpi

"Prvo zadovoljiti publiku, pa tek onda sebe! Obe strane su tu da sebe zadovolje ili je možda moguće zadovoljiti publiku tako što bi se zamenila mesta: onaj koji nastupa sišao bi dole, a publika bi se popela na stejdž?
Gore je super! Udobno, neuporedivo drugačije nego biti u masi! Ali ako preteraš, kada si gore, sa "ja fazonom", u publici to izaziva efekat sličan kokicama u šerpi: ja, ja, ja, ja, ja..."
Nadam se da ste shvatili da su ovo Setwahova, a ne moja razmišljanja. Gde bih se ja setio kokica i šerpe?!

WERSALKA 3.2. (prevod:Olga Lalić-Krowicka)

Znam da Poljaci ne zalaze na ovaj blog, ali eto svidja mi se da moje pesme prevedene na poljski budu ovde.
Zato ih i postavljam ovih dana.
Hvala Olgi Lalic-Krowicki na prevodu...

WERSALKA 3.2.

Siedząc na podłodze atelier
z przerzuconymi nogami
i obojętnie wpatrzony na obraz na sztaludze
którą wczoraj w nocy długo i żmudnie malował,
pomyślał:
Te ciepłe, wilgotne wnętrzności
nigdy mi nie podarują syna.

Chwilę później o niczym nie rozmyślał.
Leżał na podłodze z wyprostowanymi nogami i rękami
i wpatrywał się w jeden punkt na suficie.
Kto mieszka nad nim?
Prawie że usnął.
Kto mieszka nad jego atelier?
Tak są cisi, bezszumni, jakby nie istnieli.

Jego żona miała na imię Linda
i była Żydówką,
on nazywał się Pol
i jego ojciec był Serbem.
W myślach nazywałem go John- Pol Johns
i wyobrażałem jak, czasem,
kiedy słońce zachodzi
znad zatoki San Francisco
melancholijnie uderza dłońmi
po zaciąganym skórami tam-tam bębnów
i niewyraźnie mamrocze:
Ową cywilizację trzeba zniszczyć,
Ową cywilizację trzeba zniszczyć,
Ową cywilizację trzeba zniszczyć…

Preuzeto sa: POEZIJA.COM.PL

O prevodiocu:

Olga Lalić-Krowicka, rođena je 1980. u Šibeniku (Hrvatska). Poljsko-srpskog porijekla. Apsolventkinja slavistike na Univerzitetu Jagjelonjskom u Krakovu (Poljska). Stipendistkinja Poljskog Ministarstva Kulture za 2007. godinu. Objavljivala je u poljskim časopisima, između ostalih: "Akant", "Cogito", "Dziś", "Fraza", „Gazeta Kulturalna”, "Kwartalnik Artystyczyny", „Lamelli", „Latarnia Morska“, „Obrzeża“, „Polskie Kulturalne Podziemie“, "Pro Arte online", "Protokół Kulturalny", „Tygiel Kultury”, „Ulotna przestrzeń” „Zeszyty Poetyckie“; u srpskim časopisima „Akt”, „Balkanski Književni Glasnik”, „Cvet šljive“, "Etna”, "Gradina", „Ruj”, „Savremenik“, "Stremljenja", „Treći Trg”; u hrvatskom časopisu za književnost "Knjigomat"; u bosanskom časopisu „Riječ“ ; u bugarskom almanahu „Irin Pirin“ i u makedonskom časopsiu „Sovremenost“. Objavljivala je u petnaestak antologija i almanahah objavljenih u Beoradu i Krosnu (Poljska); u alamanahu "Stopama Crnjanskog" Frankfurt, 2005.; u zborniku „POBRATIMSTVO lica u nemiru” (PJESNICI Tinu Ujeviću 2), Split – Sarajevo, 2005

Piše pjesme, kratke priče, haiku i drame. Prevođena na engleski, bugarski, litvanski i makedonski jezik. Laureatkinja nekoliko književnih nagrada u Poljskoj i na Balkanu. Surađuje sa poljskim časopisima: „Szafa”, „Horyzonty etc., i sa srpskim časopisima: „Etna” i „Akt”.

Bavi se prevođenjem poezije. Prevela je na srpski jezik poetski triptih „Tri dana kasnije”, (Beofeniks, Beograd 2007.), poljskog pjesnika Vladimira Gasiewskog-koautor Vesna Denčić. Prevodila je takođe na poljski jezik i kratke priče za zbirku kratkih priča i aforizama srpske pisateljke Vesne Denčić „Horizonti”/”Horizonti”, (Beofeniks, Beograd 2006.). Prevela je zbirku pjesama na poljski jezik „Człowiek na moście” srpskog pjesnika Dejana Bogojevića. Osnivač i urednica web-stranice www.poezija.com.pl za prevode na slavenske jezike.

Objavila je zbirku pjesama "Dzisiaj przyjdzie w brązowym" 2006. (reizdanje 2007.) na poljskom jeziku; zbirku drama „Debiut pana Chwastowskiego” (2007.) i zbirku pjesama na srpskom jeziku „Iza oblaka”, Valjevo, 2008.

Živi i stvara u Dukli (Poljska).

Da li je Romančić ljubavni...

... pita se Gost! To dvosmerno podilaženje između Setwaha i mene njemu je veoma sumnjivo. Jednostavnije i direktnije rečeno: on misli da se nas dvojica ponašamo kao pederi. Ja fin prema Setwahu, on fin prema meni: ne može to na Balkanu! Ovde muškarci treba da se mrze, biju... ubijaju... To je očekivano ponašanje!
Eh, Goste! Nisi ti lud čim tako razmišljaš. Balkan na takvima kao što si ti vekovima opstaje, i gradi svoj imidž.

WERSALKA 3.1.

Za wersalką znajdowała się pajęczyna
i w niej pająk.
Czasami udawało mu się złapać
zabłąkaną muchę
i był z tego zadowolony.
Mógł przeżyć
schowany za wersalką.

Siedzieliśmy po drugiej stronie
tego świata
i późnego, letniego popołudnia
rozmawialiśmy z nieznajomym młodzieńcem.

Pod dziesięciu latach
dotarły do nas nowości o nim:
jego ojciec umarł,
matka powtórnie wyszła za mąż,
starzy brat przeprowadził się do Południowej Afryki.
Jego wyborem były Kalifornia,
malarstwo
i Żydówka z którą nie miał dzieci.

(prevela sa srpskog na poljski: Olga Lalić-Krowicka)

Preuzeto sa sajta: poezija.com.pl

Setwah & STTIGS: BIG FAT CAT

Big fat cat

Preslušao sam jednu stvar Setwahovog benda: Big fat cat. Nije to lako slušati! I stvarno je pravi izraz za tu muziku: nojz. Sada mi je malo jasnije kako bih se ja u sve to uklopio. Moje čitanje bi moralo da bude na ivici razumljivosti. Trebalo bi da se trudim da publika od toga što čitam što manje razume, jasno ne čuje. Jedino tako bi je zadovoljio.

Decembar

Boraveći u novembru, imam utisak da nikada ranije nisam doživeo decembar. Da ništa ne znam o tom mesecu: ni o zimskom solsticiju, katoličkom Božiću, Novoj godini... Srpskoj slavi Sveti Nikola.
A, eto, Grije je iz nekog razloga odabrao da se njegov roman odvija baš u decembru. Daje mu ključnu ulogu u svom romanu.
Za razliku od njega, ja zazirem od tog meseca.
Moram samoga sebe da demantujem: ipak posedujem izvesna sećanja vezana za taj mesec. Pamtim tamu, svakodnevna skraćivanja dana... Približavanje školskog raspusta kom prethode pismeni zadaci i stalna ispitivanja... Ocene u dnevniku koje se gomilaju... Oklevanje da razmišljam o dočeku Nove godine. I vunene, grube džempere koje sam na sebi imao pamtim. I boje džempera su bile ružne: bordo, tamnocrvene...