Jedan dan života da ostane meni, i njega bih, Setwah, posvetio pisanju treša. A kada zora svane, glasno bih uzviknuo pred streljačkim strojem:
- Živeo treš, a sve ostalo je…Tada bi odjeknuo plotun (koji ja, naravno, ne bih čuo), i moje reči bi se izgubile, nestale u maglovito jutro.
Reč koju Webman ne bi stigao da izgovri bi bila: ništavilo.
P.S. Setwah, to je megalomanija. Maštati o slavnoj i spektakularnoj smrti.
1 коментар:
Постави коментар