Samo oštro i na prvu loptu, Ana!

OPIS BLOGA:
Verbalni proliv jedne prosečne perverzne glupače sa prosečnim sisama. I mudima.

Ono što najviše volim da radim ili je nemoralno, ili nezakonito, ili goji. (LINK - Whatever... nevermind)

Sad, otkud ovaj TEENAGE blog u sferi moga interesovanja?!
E, pa ovako: na beogradskom Sajmu knjiga do mene se dokotrljala knjiga "NEO PUNK" autorke Ane M.
Sasvim dobra pesnička knjiga. Iščitavam je već danima: sporo, polako... Nigde se ne žurimo, zar ne?! Naročito kada se o poziji radi...
Onda sam ukucao autorkino ime u GOOGLE pretraživač.
Na Facebook stranici Ane M. našao sam link ka stranici - "Whatever... nevermind". Bio je to (i jeste) blog ANE M.
Za razliku od Aninih pesama, njenim blogom nisam baš nešto impresioniran. Ali to nije ni važno! Još uvek više vejurem papiru nego INTERNETU, a, kao što rekoh, Anine pesme su sasvim OK.
Pa, šta kaže u svojim pesmama Ana M.?
Kaže sledeće (taj sam citat jutros obležio da ga prepišem i postiram OVDE):
"Jebe mi se za to što sam klinka
što psujem i serem kao poludela
nikako ne uspevam drugačije..."
To sam želeo da citiram.
Dakle, klinka, tinejdžerka. To je Ana M. i daje nam ovaj svet iz te vizure: iz vizure jedne srpske tinejdžerke.
Biti tinejdžer nikada nije bilo lako, pa ni sada. Hormoni prave čudo u organizmu. DIVLJAJU. Ni mozak nije pošteđen. Možda je on čak i najviše na udaru?
Pa, još knjige koje nam dolaze do ruku: Bukovski, Alen Ginzberg... ONDA TV... računar... muzika... filmovi... Pa, ponovo knjige... dnevne novine...
Kako se zove pesma sa nevednim citatom? KRICI. Tako se zove, i počinje sledećim stihom:
"Jebe mi se za školu, za direktora..."
Samo oštro i na prvu loptu! Tako se igra fudbal, tako se piše poezija.

P.S. Znam da će vam biti teško (skoro nemoguće) da se dokopate ove knjige poezije. Ali vredi se pomučiti...

[2]

NIK HORNBI o ARSENALU, fudbalu, navijačima...

Nik Hornbi (u daljem tekstu N.H.): Hteo bih da kažem nešto suvislo o “Arsenalu”, fudbalu, navijačima...
Jedino o književnosti i svojim romanima ne želim ništa da kažem.
Kralj Pajaca (u daljem tekstu K.P.): Izvolite, g-dine Hornbi! Na pravom ste mestu! K. P. Vam stoji na usluzi, kao i njegov CENJENI I RADO ČITANI blog.
N. H.: Navijači “Arsenala” su razmazotine!
K. P.: Mislite razmazotine ili brljotine? Mislim da je reč "razmazotine" malo nedoterana. Pravilnije se kaže: oni su brljotine.
N.H.: Ostajem pri svom tvrđenju da su oni - RAZMAZOTINE.
K. P.: Ne, ne, ne može to tako! Navijači “Arsenala” su BRLJOTINE, a ne razmazotine.
Žao mi je, ne poznajete baš sasvim dobro srpski jezik.
N. H.: A ko ste vi g-dine K. P. da me ispravljate, cenzurišete... Ko ste Vi, uopšte?!
K. P.: Ja sam Kralj Pajaca, beogradski bloger. To sam ja lepo i uredno podšišani, g-dine Hornbi. I ovo je moj, a ne Vaš blog, gdine HORNBI!
Na Vašem blogu, ako ga imate, slobodno možete da pišete “razmazotine” (ah, ti razmaženi, razmazani Englezi!), ali ovde - ne!
Naravno da je to bio kraj net-intervjua.
Da nije bio kraj sada biste ga čitali u nekom cenjenom dnevnom/nedeljnom listu.
Ovako, samo na blogu Kralja Pajaca.

ILEGALAC roman

"U svakom čoveku čame strasti. Pročitajte šta se dešava kada se ukrste strasti sa zakonom." (link --- http://ilegalac.com/)

www.youtybe.com

Ko ne veruje neka SLOBODNO pogleda na youtybe.com kako je KUSTA "odradio" stanovitog Al. Stankovića NOVINARA sa HRT-a.
Tu se sve lepo i tačno vidi... Nema laži, nema prevare!
A, da samo da Vam prosledim link. Dakle: youtybe.com.
Uživajte!

We remember Emir Kusturica

Ja lično ne pamtim EMIRA KUSTURICU tj. nisam išao u Petu Sarajevsku Gimnaziju.
Ali, eto, MIRO i ostali ga pamte... I ima neke gorčine u tim njihovim uspomenama...

MIRO: "Lako je sada biti fin i zaboravan, Kusta - imas jedan gorak pozdrav od raje iz Pete Gimnazije - Rajvosa i sa Gorice (Pasa, Njego,Truman i ostali, generacija 1972 ), ti si nas zaboravio ali mi tebe nismo." (izvor --- www.blic.rs)

AKDEMIJA JE TAKO DALEKO...

Tell me why
Academia is so far?!

Neko će reći da sam zlonameran i da se eto radujem zbog neizbora talentovanog srpskog proznog pisca GORANA PETROVIĆA za SANU-akademika.
Ma, nije tako! Više mi smeta njegova upornost da postane član te institucije. Samo opušteno, momče! Jer...
ČEMU to... (noć je ušla u nas... sarajevski INDEXI)

SIZIF O MENI: Nepostojeća vrsta kraljeva

Ti si ona, valjda nepostojeća, vrsta kraljeva koja ne ljuti svoje podanike. Dobri kraljevi postoje samo u bajci i izgleda na blogu. Kao jedan od tvojih podanika, nisam ljut na tebe zbog pozajmljivanja slike (sa) mog bloga. Naprotiv, drago mi je da o našem zajedničkom prijatelju progovorimo istim jezikom, i delimično istom sliikom. Nije vreme koje sam proveo na blogu bog-za-kako dugo za neke blog sistema na kojima se ništa ne dešava, ali MB je proživeo za moje tri godine boravka ovde mnoge promene. mnogi su nas napustili. Nekako sam ti ja takve sreće da ne može ova zemlja toliko da se smanji da bih ja uspeo da pređem granicu: Tako mi se, nažalost, i Beograd sve više udaljava, a ona nekada čuvena blog-okupjanja su mi neispunjeni san.
Tako, i Mungosa sam poznavao samo preko onoga što sam o njemu čitao i ponekad samo jedan njegov komentar tako razvedri dušu, kao da ga znam milion godina.

Eto tebi prilike za dilemu: naljutiti se ili se ne naljutiti na mene zbog ovoliko dugog komentara. Pozdravljam te!

STEPENICE ZA GUBILIŠTE

Neko silazi, neko se penje... I tako po čitav dan: neko silazi, a neko drugi se penje...
DA.
Drvene stepenice na fotografiji nikuda ne vode. Nekako su bezveze (tu gde jesu) postavljene.
O, da!
U stvari, tom frajeru ili osobi ženskog pola (devojci, mladoj ženi, sredovečnoj ženi...) što radi u kiosku (koji se ne vidi) služe da uđe ili izađe sa svog radnog mesta. Jedino njemu služe, pružaju određenu uslugu.
(Opet jedno - da. Upravo tako: da, pružaju mu određenu uslugu.)
Šta sam ono beše hteo, želeo?! Samo da napišem kratki tekst koji će da proprati BEZVEZNU fotografiju. Ništa više... (Ali ništa ni manje.)
O, da!
To "O, da!" koje neprestano ponavljam, pišem... kao da vuče na rokenrol, refren NEKE ROKENROL pesme? Koje pesme, čije pesme? Pa, na primer: "Prljavo kazalište", Zagreb, ex-YU... Osamdesete godine XX veka... I ko peva?! Davorin Bogović, Jasenko Horura ili neko treći?! Ma, nemam pojma!
Dalje bi moglo da ide:

O, da!
Sve je lako kada si mlad...
O, da, o da, o da, o da!
Svako odijelo lijepo ti
(skoro idealno)
stoji...

MEGALOMANIJA na Sajmu knjiga

Hodajući u večernjim satima ulicama Beograda MEGALOMANIJA je dospela i do Beogradskog Sajma knjiga 2009.
Tamo se zadržala neko vreme, a onda je produžila svoju šetnju (beo)gradskim ulicama.
Društvo joj je pravio (naravno) Kralj Pajaca.

Secure link to this file:
http://www.box.net/shared/1ndcv9php7