Da li posegnuti za Grijeovim romanom ili nastaviti sa lenčarenjem, ležanjem u krevetu? Ne ustaje mi se. Čak i oči držim zatvorene. Glava je okrenuta u stranu. Možda bi samo jedna pročitana reč iz romana bila dovoljna da me uputi u određenom pravcu, preokrene popodne? Učini ga delatnijim?Moja pasivnost je bezgranična! Valjda je takav dan?! Tako bih bio srećan, zadovoljan, kada bih zaspao, otpočinio, makar i na tren. Željan sam sna! Hej, snu, dođi i postani deo mene!
Нема коментара:
Постави коментар