Sad kada te nema...

Kralj Pajaca nikako da se makne od audicije na kojoj je Džimi Barka potonuo.

Pored Tamare Šarić, još jedna devojka je nastupila: Mirjana Živković Miki iz Umke.

Tamo Svilajnac, ovde Umka, a između – Beograd. Tamo Velika Morava, ovde Sava, a između – Dunav. Oj, Srbijo na rečnim obalama...

Miki iz Umke sa pozornice beogradskog Doma Omladine izgovara proročke stihove:

- Sad kada te nema...

I Kralj Pajaca se pita šta je bilo posle: kada je Džimi Barka poginuo, šta se kasnije dešavalo. Kako su Bojana, Lelica i ostali nastavili svoje živote.

Zubotehničarka Bojana je eksplicitno rekla:

- Upropastio si mi život...

Imponuje njena samosvest.

Jedino jeste izvesno da ubica, upravnika Milutina čeka zatvor. Zabela kod Požarevca, na primer.

Sad kad si mi upropastio život...

Stručni žiri sedi u prvom redu i ocenjuje takmičare. Džimi Barka dobija tri nule. Publika mu dobacuje, zviždi... On prekida svoj nastup. Šta mu drugo preostaje?! Beograd se ne osvaja tako lako.
Zubotehničarka Bojana iščezava iz njegovog žvota...
- Sad kada si mi upropastio život...
Sede na palubi nekog brodića. Vijore se na vetru jugoslovenska zastava i njena devojačka kosa...
Kome Bojana kaže da joj je upropastio život? Džimiju Barci ili jugoslovenskoj trobojci sa petokrakom? I zastava, a i Džimi su zaslužili da im se to kaže.
Pre toga od Džimija dobija dobar šamar. Red nežnosti, red grubosti.
Mada je i Bojana bezobrazna: zar ona Džimiju da kaže "barabo", i prođe nekažnjeno?!

Ko je ova svraka?!

Na početku audicije nastupa neugledna devojka sa kačketom.
Džimijev komentar (ili pitanje) je:
- Ko je ova svraka...
Za razliku od njega, "svraka" ima talenta za pevanje. Radi se o Tamari Šarić.
Pa, ko je ona?! Zbog nežnog i krhkog stasa zvali su je jugoslovenska Rita Pavone. Imala je i sličan repertoar.
Na festivalu "Omladina 65" u Subotici dobila je nagradu za najmlađeg izvođača.
Zaključak Kralja Pajaca: neko ko je 1965. godine bio najmlađi i najperspektivniji, 2010. godine je star i zaboravljen.

Merkator

Prethodnog vikenda Kralj Pajaca je u novobeogradsom "Merkatoru" kupio Pavlovićev film "Kad budem mrtav i beo" na DVD-ju.
Pažljivo je odgledao, i to više puta, scene u kojima se pojavljuje Zorica Šumadinac. U jednom trenutku, ona kaže:
- Pa, naravski, Džimi!
Ohrabruje ga da ne odustane od takmičenja za mlade talente.
Nažalost Džimi Barka nema talenta. On je najobičniji folirant.
I onda sledi come-back u Svilajnac! Krug je zatvoren

Platani naše mladosti

Antiblogerka bi želela da se ostali blogeri angažuju oko zaštite platana u Bulevaru Revolucije. Poziva ih na akciju! Blogersku akciju. Kada je tako, i Kralj Pajaca ima nešto da kaže.
“Juče sam prošao Bulevarom. Prvi i za sada jedini platan je posečen kod Lipovog lada.
Kada sam u novinama pročitao tekst da je prvi platan 'pao' kod “Liona”, pomislio sam: on je tu bio onog davnog septembarskog dana kada sam pošao u Šestu… Dočekao me je, ispratio na prvi čas, a sada ga više nema… Čitave te jeseni me ispraćao i dočekivao, a sada je ostao samo panj.”
Kralju Pajaca nije teško da bude sentimentalan. Ništa lakše! Ali, da li je to dovoljno da spasi bulevarske platane?
Naravno da nije! Tako da će gorostasni platani nastaviti da padaju.
Kralja Pajaca zanima koliko je glasan i bolan zvuk sa kojim se platani stropoštavaju na asfalt? Da li to ljudsko uvo može da podnese?
Izgleda da može.
„Antiblogerko, to je sve od mene!
Vraćam se svojim uobičajenim blogerskim aktivnostima...“

Adrianova učiteljica

Adrianova učiteljica se zvala (i još se zove) Mileva. On tvrdi da je ona najbolja učiteljica na svetu.
Učiteljica Mileva učenicima nije zadavala domaće zadatke već im je govorila da se što više igraju, i to napolju.
Jednom je celo odeljenje za Dan žena otišlo kod nje, nedelja je bila, neradni dan, a učiteljica je spremila tortu za đake. Adrian i njegovi drugovi i drugarice su trčali po učiteljicinom dvorištu, i na kraju sa njenom decom gledali „Beverli Hils“ na RTS-u. Dan za nezaborav.
On je ceo treći i četvrti razred četvrtkom kasnio na prvi čas. Učiteljica mu nikada nije upisala neopravdani, samo je pitala Adrianovu majku šta se to sa njenim sinom četvrtkom dešava?
Majka, naravno, nije imala pojma da Adrian četvrtkom kasni u školu, i nastao je lom.
A onda je Adrian roditeljima otkrio istinu: "Hi-Man" je počinjao u 12:45 h i trajao do 13:20, i on nikako nijee mogao da stigne u školu u 13 h.

Dobar provod

Crvena učiteljica je imala ime (Emilija se zvala), i neke dobre osobine. Dobar pedagog je bila, i Neurodžez se rado seća tih školskih dana.

Ali obožavala je da učenike vodi na filmske projekcije domaćih ratnih filmova. To je za nju bio dobar provod. Najbolji!

U međuvremenu je umrla tako da nije penzionerka. Na vreme je shvatila da je ovo tranzicijsko vreme teško za matore...

A u biskopima ne prikazuju više partizanske filmove. Nema ih više čak ni na televiziji. Njihovo vreme je prošlo!

Crvena učiteljica

„Dobro se sećam tog filma“, komentariše Neurodžez. I nastavlja:

„Crvena učiteljica nas vodila da nam slikovito objasni kako se kalilo drugarstvo u teškim vremenima...“

Crvena učiteljica?! Neurodžez, razumeli smo. Tvoja učiteljica je bila komunistkinja, a zaštitna boja komunista je crvena. Tako je tvoja učiteljica postala crvena. Ona je verovala u komunizam...

Šta joj je drugo preostalo?! Da se kači sa njima?! Nema šanse! Sada je, verovatno, penzionerka. Komunizam je odavno prohujao... I dvadeseti vek je prohujao... I ta država je prestala da postoji...

Tu ste ti, Adrian, Kralj Pajaca i isprazni razgovori o onome što je bilo. Da li ste bolji od crvene učiteljice?! Kralj Pajaca velikodušno kaže da jeste.

Neka tako bude! Ionako je kraj zime, pa hajde da budemo optimistički raspoloženi pred dolazak proleća! Tako da Crvena učiteljica odlazi na đubrište Istorije.

Književnost za decu i omladinu

Sledeći Adrianov trag, Neurodžez uvodi novog igrača na književni teren. To je Mato Lovrak! Slično kao Arsen Diklić, i on je bio dečji pisac.

Svoje najpoznatije delo "Vlak u snijegu" je napisao 1931. godine kao mlad učitelj. Budući da je glavni junak romana seoski učitelj, verovatno roman ima izvesnih autobiografskih elemenata.

Film po romanu "Vlak u snijegu" snimljen je dvadeset godina kasnije od filma "Ne okreći se sine": Mato Lovrak je tada već bio mrtav.

Možda je razlog što je roman tako kasno ekranozivon to što u njemu nema ni partizana, a ni ustaša. Nije bio zanimljiv komunistima, pa su ga ignorisali.

Oba filma imaju nešto zajedničko: snimani su i dešavaju se, uglavnom, u Zagrebu.