Kučajna

Neko:
- Ne znam koji su Hadrijanovi razlozi bili da poseti Kučajnu, ali ti si, Pajaco, to neveliko mesto posetio da bi dospeo do pećine Ceremošnje.
Pajaco:
- Upravo tako!
Neko:
- Ima li šta da se kaže o Ceremošnji?
Pajaco:
- Baš ništa! Toliko sam impresioniran podatkom o Hadrijanovoj poseti Kučajni da danima ne prestajem o tome da razišljam. Zadovoljniji sam što sam posetio Kučajnu nego što sam posetio Ceremošnju. Kao da je jedini cilj mog loše isplaniranog putovanja bio da boravim u Kučajni, pa makar i tek nekoliko minuta.
Neko:
- Tvoje putovanje u Kučajnu je bilo neka vrsta putovanja u prošlost. Ono što je tebe impresioniralo u Kučajni jeste dah prošlosti koji si osetio na svom vratu.
Taj dah baš i nije bio leden, ali...

Car Hadrijan

Neko:
- U istoriji, car Hardijan će ostati zapamćen kao car-filozof i car-mirotvorac.
Pajaco:
- Biće zapamćen i kao jedan od “pet dobrih careva” staroga Rima.
Neko:
- Sada bi trebalo potražiti, nabrojati, i ostalih četiri careva pored Hadrijana...
Pajaco:
- Ne, ne bi trebalo! Jer osim Hadrijana niko od njih nije posetio Kučajnu. A nas ne zanimaju oni rimski imperatori koji nisu posetili ovo mesto u Istočnoj Srbiji.

Metalla Pincesia

Pajaco:
- Da bi se stiglo u Ceremošnju, prvo se treba zaustaviti u Kučajni i upitati slučajnog prolaznika ili jednog od onih koji sede ispred lokalne prodavnice i piju pivo koji je put za Ceremošnju!
Neko:
- Kučajna poseduje i prošlost, a ne samo sadašnjost i, eventualno, budućnost.
Car Hadrijan je lično posetio rudarsko naselje Kučajna 128. godine n.e. u kojem je imao svoje zlatne rudnike.
U Kučajni su čak postojale i kovačnice, u kojima je kovan novac sa natpisom "Metalla Pincesia".
Pajaco:
- Nekada je u Kučajnu dolazio i rimski imperator, a sada samo Pajaco i njemu slični.
Ako sličnih Pajacu i ima u Srbiji!

Ceremošnja kod Kučajne

Neko:
- Kažeš, za izlete i turistička putovanja?
Pajaco:
- E, pa da.
Neko:
- A ja sam čuo da si ti nedavno boravio u pećini Ceremošnji?
Pajaco:
- Dobro si čuo. Ceremošnja je kod Kučajne dok je nešto dalje Kučevo. Mada ni Petrovac na reci Mlavi nije daleko.
Jedino su dobri putevi veoma daleko!

Godišnji odmor

Neko:
- Kada si bolestan možeš da uzmeš i godišnji odmor, a ne samo blolovanje. Ili slobodne dane ako ti više odgovara.
Pajaco:
- Godišnji odmor se obično koristi za izlete i turistička putovanja, a ne za bolovanje.

Bolovanje

Neko:
- Ajko boluješ i ako si zaposlen, onda možeš da uzmeš bolovanje.
Pajaco:
- Jedno od prava koja zaposleni ostvaruje na osnovu svoga rada i radnoga odnosa jeste njegovo neotuđivo pravo da odsustvuje sa posla za vreme bolesti.
Neko:
- Što bi se reklo: to su društveni humanizam i renesansa!

Bolujem ja, boluješ ti...

Neko:
- Šta se lakše podnosi i sa čim je lakše izboriti se sa fizičkim ili psihičkim bolom?
Pajaco:
- Fizička bol boli, i u jednom trenutku prestane dok psihička boli uvek iznova i nesmanjenim intenzitetom.
Neko:
- Ja znam za ono: "bolujem ja, a boluješ i ti..."
Sve ostalo mi je nepoznato.

Nematerijalna šteta

Neko:
- U uskoj, neposrednoj vezi sa nematerijalnim stvarima nisu ni tajna, ni uspomene... već nematerijalna šteta!
Pajaco:
- Šta je to?!
Neko:
- To je kada nekome naneseš fizički ili psihički bol.

Posed

Neko:
- Ponekad se pokaže da kada nešto poseduješ, to i ne mora za tebe da bude dobro. Na primer, ako poseduješ oružje možeš da budeš osuđen na tri godine strogog zatvora.
Pajaco:
- Zato je najbolje da poseduješ nematerijalne stvari. Već navedenu tajnu, onda uspomene... I slično...