Kada suze najave kraj

Kakav kraj i kakve suze? Niti je kraj meseca marta, niti suze klize niz nečije obraze.
Zameniti ljubav za ne-ljubav, sreću za nesreću... Tu je prostor koji se otvara za suze. Tu one traže i nalaze svoju šansu.
Kralj Pajaca je nadavno gledao nečije oči na TV-u. Baš su bile onako, u krupnom planu. Preko celog ekrana. Neobične oči. Lepe oči.
Postoje osobe koje se zaljube u nečije oči:
- Volim tvoje oči, volim tebe... Volim tvoje telo...
- Može. Dozvoljavam ti...
A onda te oči iščeznu. Postanu male, jedva primetljive. I niko nikoga ne gleda u oči. Ne podnosi da vidi oči.

Bol u levom kolenu

Povodom tragične smrti dvoje mladih u online izdanjima beogradskih dnevnih novina moguće je pročitati razne komentare. Pa, i sledeći:
"Jutros sam se probudio sa bolom u levom kolenu.
Mislio sam da će se nešto ružno dogoditi. Nisam mogao ni da pretpostavim da će to biti nešto ovako strašno.
Počivaj u miru draga K."
Reakcija na njegov komentar je sledeća:
„Daj, čoveče, sredi to koleno...“
Na prvi komentar Kralju Pajaca je pažnju skrenuo Adrian:
„O ovom sam ti pričao kada sam pominjao komentare u crnoj hronici.“
I:
„Toliko od mene za ovo naizgled sunčano martovsko jutro i ludilo...“
Dovoljno je, Adriane. Ti i Pajaco ste se razumeli. Potpuno, savršeno...
Neko treći (četvri, peti...) misli da će „ovoga biti sve više.“
A onda se razvija diskusija o R.I.P. skraćenici. Da li je treba koristiti i šta znači?! Na latinskom se kaže „Requiescet in pace“, a na engleskom: „rest in peace“.
Sad: nismo ni Englezi, a ni Rimljani već – Srbi. Dakle:
„Neka počivaju u miru.“

Odabrani

Naravno da je i dalje mart.
Svaki mesec, pa tako i mart, ima određenu dužinu trajanja izraženu u danima.
Kralj Pajaca kao da se pretvorio u nekoga ko broji dane u mesecu: danas je sedamnaesti dan u martu, sutra će biti osamnaesti... Juče je bio šesnaesti.
Dan koji je obeležilo surovo ubistvo i samoubistvo dvoje mladih. Teško je to preboleti, shvatiti. Činilo se da imaju sve od života, a oni su iskoračili iz njega, i tako naneli bol svima nama koji smo ostali, nastavili da živimo...
Zašto su nam to uradili?! I mi smo, kao i oni, tako ranjivi, lako povredivi...

Racio

Neki od blogera (Kajzer, na primer) smatraju da su najnoviji Pajačevi zapisi prilično nejasni. Da ih je teško razumeti. Šta Kralj Pajaca želi da kaže?!
Što je želeo da kaže, on je to i rekao. Ne mora baš svako da razume.

Zar i ti sine, Brute!

Slično Brutu, i Kralj Pajaca je republikanac, a ne neko ko je sklon monarhiji. Zbog svoje ljubavi prema demokratiji Brut je izvršio ubistvo. Ubio je poočima Julija Cezara.
Kralj Pajaca ipak nije otišao tako daleko. Srećom, nikoga nije ubio. Naročito ne svog oca. On je ionako odavno mrtav. Mnogo pre nego što se Internet i pojavio.
I želeo je da Blogosfera bude republika, a ne kraljevina. Jedini je problem sa virtuelnim tvorevinama što je blogerima svejedno da li su one republike ili monarhije.
Pajaco će se truditi da ubuduće ne koristi reč „blogosfera“. Ignorisaće sve ono što na nju upućuje, što ka njoj vodi.
Samo tako će naći svoj mir.

Zatočeništvo

Opet je jutro, ali nedeljno. Nije jutro u kom treba otići na posao već je potpuno nedefinisano jutro.
Kralj Pajaca je odvojen od svog kraljevstva, Blogosfere. Pristupačni su mu samo olovka i papir. Dakle, on je offline.
U srednjem veku ili ranije, u doba kralja Artura i vitezova Okruglog stola, to bi bilo uporedivo sa zatočeništvom.
Ipak, Pajacu su dostupni olovka i papir. Oni nisu deo Blogosfere, ali mogu da je predstave: opišu.
Slično kao u onom stihu "sećanje na san", Pajaco svojim pisanjem može samo da dočara "sećanje na Blogosferu".
Potpuno je zanemario svoje kraljevstvo! Kao svaki nemaran vladar. A imao je prilike da ga ispuni sadržajem, nije da ih nije imao.
Što bi rekao Martin Luter King:
"I have a dream."
Nažalost, Kralj Pajaca nije imao san, viziju. Ostao je na površini. Zato je sada njegovo virtuelno kraljevstvo u dronjcima. A on menja sudbinu virtuelnog monarha za prozaičnu ulogu građanina Republike Srbije na početku XXI veka.
Mada je svestan da su obe uloge jednako smislene tj. besmislene.

Komplikovan mesec

Kralj Pajaca je konačno odlučio da pogleda kroz prozor: ima li još snega?
Začudo, ima ga. Beli se. A on bi tako želeo da se konačno dokopa proleća. Voleo bi da vidi zelenilo na sve strane!
Međutim, rano je za to. Nikada mu nije palo na pamet da je mart komplikovan mesec. Da je surova borba između zime i proleća.

Spušta se noć

Na kraju snežnog dana dolazi noć. Uobičajena. Ispred televizora.
Srbija... Srbija... dopire sa TV-a. I šta su daleka i bliska budućnost?!
I ponovo reč – Srbija! Bez nje se ne može.
Vreme je da se prebaci na neki muzički kanal. Dosta sa Srbijom! Ne zavisi mi život od nje. Gotivniji je ovaj frajer sa minđišom u nosu. Ma, i on je dosadan!
Ničega zanimljivog ove večeri...

Sneg u martu

Umesto da prolazi, zima kao da tek dolazi.
Na ulicama su snežni nanosi, i automobili se jedva kreću. Prosto mile.
Jutro je i Pajaco je u krevetu. Dugo, sporo buđenje. Za sat vremena bi trebalo da napusti stan i uputi se na posao. To je neminovno.
Verovatno na sličan način jutro počinje za Adriana i Neurodžez.
Sve troje čekaju zavejane beogradske ulice, i vetar koji će im duvati u lice. A oni će biti tihi, mirni... Staloženi...
„Hm“, pomisli Pajaco. „To su moji virtuelni prijatelji. Postoje, a opet kao da ne postoje.“
Svoje zapise i komentare kao da razmenjuje sa mašinama, a ne sa ljudima.
Tri dvonožne mašine koje se kreću beogradskim snežnim ulicama. Slično automobilima koji pored njih prolaze.
Brrr... Baš je hladno! Ali ne po telu već u glavi, mozgu, Kralja Pajaca.
Tamo vlada opaka hladnoća.