Kralj Pajaca dobio zadatak

Do sada nepomenuti (a postojeći) bloger Adrian za Kralja Pajaca ima konstruktivan predlog:
“Poseti veb-sajt Blica . Tamo u crnoj hronici imaju komentare na razne nesreće.
Uvek su me fascinirali ljudi koji ostave komentare u kojima kukaju za unesrećenima kao da su im najrođeniji rod. Ne mogu da verujem u toliku empatiju i altruizam, posebno u Srbalja, a nikako da provalim o čemu se tu zapravo radi.”
Što bi se reklo: Kralj Pajaca dobio zadatak da poseti veb-sajt beogradskog “Blica”.
Koliko je on sklon da realizuje dobijene zadatke, videćemo uskoro… tj. odmah!

Pisanje niz vetar

Za razliku od Kajzera Sozea Kralj Pajaca nastavlja da piše. Ne uvek "uz vetar", češće "niz vetar".
On koristi snagu vetra za svoje pisanje, ne suprostavlja mu se.
Tako da je njegovo pisanje niz, a ne uz vetar.

Vetar

Kajzer Soze je odlučio da neko vreme bude odsutan sa Interneta. Nema novih postova, komentara… Isuviše je to zamorno i, po svemu sudeći, besmisleno. Energija se troši, a nema šta da je nadoknadi.
Njegov blog se ionako zove “Pisanje uz vetar”. Vetar, sigurno, neće prestati. Uporniji je od našeg pisanja.

Pelagija No. 3

Amarilis tvrdi da i ona ima svoju Pelagiju. U stvari, ona je više Akunjinova nego njena. On, opet, ima seriju romana o Pelagiji pronicljivoj, i ne baš tipičnoj časnoj sestri detektivu. Njen partner u rešavanju zločina je vladika Mitrofanij.
Njih dvoje žive i delaju u oblastima oko reke Volge. Dakle, ruska provincija. I čini se da je kraj XIX veka. Uskoro bi trebalo da usledi rusko-japanski rat.
Koga to monanjiha Pelagija i vladika Mitrofan jure i hvataju, optužuju za zločine, zaista ne znam?! Imati posla sa Akunjinom, to baš ne liči na Kralja Pajaca. Njemu to zvuči kao laka, zabavna literatura.
Ono: instant, za svakodnevnu upotrebu.
Reči koje on voli da koristi jesu: avantura, žad, dijamantska ogrlica… Brojanice…
Ali Srbi ga vole i rado čitaju. Isto kao i Rusi.

Koristan LINK

Pelagija

I Josip Broz Tito je imao svoju Pelagiju. Bila je Ruskinja. Slično kao i Joakim Vujić, i on se razveo. Izgleda da Pelagije nekako nisu za brak.
Kao da nešto ima u tom imenu. Zato više i ne postoji. Niko se više ne zove Pelagija.
Brozovu Pelagiju je čekao dug put: od Rusije do Kraljevine Jugoslavije, pa opet Rusija.
Možda je i pokušavala da održi brak? Bio je to hrvatsko-ruski brak. Niti je Tito mogao da postane Rus, niti je Pelagija mogla da postane Hrvatica.
Lutali su... I spremao se novi rat. Rat za koji je Josip Broz Tito bio vrlo spreman.
Oduvao ih je sve pred sobom: Dražu, kralja, Hitlera, Staljina...
A narod ga je voleo... I našao je svoju novu ljubav.
Kralj Pajaca pamti da je njegov pokojni deda pevušio sledeću pesmicu:
"Druže Tito i Jovanka
klasala je talijanka..."

Mizoginija

Amarilis se čini da je Kralj Pajaca sklon mizoginiji , tako da se opet vraćamo Joakimu Vujiću. Ima naznaka da joj je i on bio sklon. I moja žena da se zove Pelagija, pomisli Kralj Pajaca, mislim da bih i ja bio mizoginičan.
On joj elgenatno odgovara:
„Gde ja da mrzim žene, Amarilis?! Problem je što znam da preteram sa njima, pa bolje da ih držim na blagoj, ali beybednoj distanci.
Tako je i njima, a i meni, lepše!“
Žene su sve drugo samo nisu bezopasne.

Postaje dosadno

Neurodžez mi zamera da se isuviše bavim Joakimom Vujićem i XIX vekom. Po njoj, postaje dosadno.
Ne znam, možda i jeste u pravu?! Dobro: jeste u pravu! Neka bude, dozvoljavam joj.
Tačnije: nisam zainteresovan ni da li jeste, ni da li nije u pravu. Ponekad je zamorno kada jesi u pravu, ali vidim da Neurodžez to ne zamara. Ona je puna energije.
Drugi blogeri ništa mi ne zameraju. Njima nije dosadno. A nije im ni zanimljivo.
Kajzer Soze zna nešto više o sojki ili kreji kako je on naziva. Svako jutro ga je budila kreštanjem kada je bio na moru. To se pamti.
Kralj Pajaca je, opet, došao do sledećeg stiha:
„Pod kalpakom s perom ptice sojke... “
A kalpak je bio na glavi nejakog Nenada. Mrtvoj glavi. Ležala je posečena u Kosovu polju.

Ptica sojka

RTV Beograd je 1966. godine snimio igrani film „Kreštalica“. Kao scenarista je naveden otac srpskog pozorišta.
Originalni tekst Nemca Augusta Kocebua “Papagaj” Vujić je preimenovao u “Kreštalica“. Ko je tada u Srbiji i čuo za papagaje?! A kreštalica je poznatija kao ptica sojka.
Da bi došao do „Kreštalice“, Joakim Vujić je prvo morao da se oženi, mada se u literaturi navodi da „su ga oženili“. Kao da se on opirao tom činu koliko je znao i umeo. Ali, sila Boga ne moli. Zapala mu je bogata udovica Pelagija Manojlović. Međutim brak nije potrjao: ona se od Vujića razvela uz bučan skandal. Takve su žene: bučne i sklone skandalima. Krešte na sav glas.
Rezultat svega toga je bio da je Pelagijin lik njen bivši muž ovekovečio u “Kreštalici”. Ona njemu skandal, a on nju javno, i to pred svima... I za sva vremena...

Na dvoru kneza Miloša

Pomenuo sam da se Marinino matično pozorište pre nego što je postalo Knjaževsko-srpski teatar zvalo "Joakim Vujić".
Ko je Joakim Vujić? Za početak, on više nije živ. Umro je. Veoma davno. U XIX veku, i to u dubokoj starosti.
Mada je bio Srbin u Srbiji prvi put boravi u jesen 1823. godine. Između 1835. i 1839. godine provodi u Srbiji, većinom u Kragujevcu, gde na dvoru kneza Miloša Obrenovića priređuje pozorišne predstave.
U jesen 1834. godine je postavljen za direktora Knjažesko-srbskog teatra.
Sa padom knjaza Miloša sa vlasti, i on napušta Srbiju.
Dolaze novi vladari, nova dinastija... Prestonica se seli za Beograd...
Zavesa pada nad Marininom gradom...