Peti sprat

I Tride, slično kao g-đica Anri, stanuje na petom spratu.
I njemu je neophodna montažno-demontažna sušilica, međutim budući da živi u trideset kvadratnih metara, za nju nema mesta. Tesno je.
Blogerka Manifani ga savetuje da super-lepkom sušilicu zalepi za plafon. Neophodan uslov za to jeste da je Tride niži od metar i osamdeset centimetara.
Tako da je sve lako kada si mlad i niži od sto osamdeset centimetara.

Kablovska televizija

Tamara Anri u novom stanu nema kablovsku televiziju tako da je prinuđena da gleda RTS 1 i 2, i to sa snegom. Kvalitet slike je očajno loš.
I šta je uradila? Vlasniku stana je poslala SMS-poruku. On se nije nešto potresao. Odgovorio je:
"Vidi, Tamara: pošto je stan na petom spratu nemoj slučajno da ti padne na pamet da skočiš kroz prozor.
A kablovsku ćeš dobiti ovih dana.
Obećavam. Pozdrav."
G-đica Anri, verovatno, nije toliko depresivna u vezi sa kablovskom TV da bi skočila kroz prozor. Mislim da je vlasnik stana malo preterao.
Uglavnom, problem sa kablovskom je rešen na obostrano zedovoljstvo: i Tamarino i gazdino.
Šta je sledeće?
Telefon. Tamara trvrdi da je predratni (ja bih rekao: prapotopski), tako da je kupila bežični "panasonik" boje srebra.
Zaključuje:
"Jedva čekam da dođem kući da ga aktiviram..."
To je sve o Tamari, za sada.

Sizif je odustao od Madone

Na Sizifovom blogu nema više Madoninih očiju, nosa, kose...
Američka pop-ikona je nestala! Umesto nje, tu su zeleno lišće, drveće, vodopad... Vodene kapljice... Od ljubitelja Madone Sizif je evoluirao u ljubitelja prirode.
Mislim da bih i ja između prirode i Madone, odabrao prirodu. Madonu sigurno ne bih. Niti mi se sviđa kao žena, niti sam fan njenih pesama.
Ipak, njegov blog je delovao uzbudljivije sa sredovečnom Amerikankom.
Sada je tako penzionerski... mrtvosan...
Još da Sizif počne da piše haiku i ugođaj će biti kompletan.

Sizifov blog

SATAN PANONSKI

Ja o 'kafetinu', a Neurodžez o Satanu Panonskom. O tome kako je Satan Panonski pio čaj od maka, a u njemu ima alkaloida. A opet makedonska firma koja proizvodi "kafetin" se zove „Alkaloid“.
I šta još?! Bloger Vuk pita "ko je Satan Panonski?!"
Vuk je mlad momak, rođen je 1991. godine, i nije čuo za Satana Panonskog.
Da odgovorim.
Vuče, Satan Panonski je bio svestrani umetnik iz ex-YU vremena koji je pisao poeziju i prozu, crtao, komponovao, pevao i svirao.
Sve to bi bilo u redu da u jednom trenutku Satan Pannonski nije postao ubica. To su već druge koordinate...
Ako si ubica, čeka te zatvor ili duševna bolnice. Ludara.
Satana Panonskog šalju u ludaru Popovaču kod Zagreba.
On i tamo nastavlja da piše, crta... Peva... Svira...
Možda mu to dođe kao terapija?!
Vreme prolazi... U ludari možda i sporije nego van ludare?!
Iz bolnice tj. ludare izlazi 1990. godine. Ubrzo objavljuje zbirku pesama "Mentalni ranjenik".
Sledeće godine počinje srpsko-hrvatski građanski rat, a Satan Panonski oblači uniformu Zbora narodne garde Hrvatske.
U ratu je izgubio život. Poginuo je. Pod nerazjašnjenim okolnostima.
Pravo ime mu je bilo Ivica Čuljak, i kao da je neprestano bio na ivici: između života i smrti.
Da je živ, verovatno bi i on bio bloger. Ovako, prerano je umro da bi to postao. Jedino ako slično Džoržu Orvelu ne postane posthumni bloger.

Upotreba kafetina

Osoba A:

Da li se može postati zavisnik od "kafetina"?

Osoba B:

Može i od šargarepe.

Osoba C:

Ne može, ali se može razviti tolerancija na "kafetin", pa je za kupiranje bola potrebna sve veća i veća količina dok najzad u potpunosti ne prestane da deluje na bol.
Šta mu je to "kupiranje bola" pita se Kralj Pajaca. Smanjenje bola, verovatno. Na englesko se to kaže: arrest pain.

Osoba A:

Koliko komada kafetina može dnevno da se popije, a da se ne ugrozi zdravlje?

Osoba C:

Ne više od tri, i ne više od nedelju dana. A zasto pijes kafetine, i kakva su ti ovo pitanja, mnogo se nerviram kad ovako glupavo postavljate pitanja - ili postavi pitanje kako treba ili ću da zatvorim ovako blesave teme ubuduće!
Osoba C je malo nervozna. Valjda zato što je ne muče glavobolje.
Osoba A: Poznajem osobu koja pije i do tablu kafetina dnevno. Kako mi je to bliska osoba, veoma sam zabrinut za njeno zdravlje.
Inače mi se čini da joj je puls ubrzan (138), a pritisak dosta nizak: 110 sa 70.
Osoba C: Pa, neka se ne čudi kada joj za neko vreme pukne čir, i završi na operacionom stolu!
Osoba A: Kaže da joj "kafetini" smanjuju napetost! Ta osoba je jako napeta, Osobo C.
Osoba C: Smanjuju joj napetost kažeš?!
Kakva notorna glupost!
Ovde je tema na forumu zatvorena, i to je kraj diskusije između osobe A i osobe C.
To je skoro sve o dobro poznatom i rado korišćenom "kafetinu".
Proizvodi ga "Alkaloid" iz Skoplja, i to od 1957. godine.
"Kafetin" se svrstava među prvih pet brendova u Makedoniji i prodaje se u svim republikama bivše Jugoslavije.

(fragment iz romana ISEČCI,
izdavač - ALMA, Beograd - 2010)

Fotografija

Evo me za računarom! Mada se na fotografiji vide samo ruke, znam da sam to ja, Kralj Pajaca! Beogradski bloger.
I, šta me okružuje? Šolja sa čajem, tacna sa keksom, čak dva pakovanja papirnih maramica. Onda plastična kesica u kojoj su "kafetin" i "naproksen", pa ovogodišnji stoni kalendar...
Centralni deo stola zauzima tastatura.
Levo od mene je nenamešten krevet.
U levoj ruci držim komad keksa. Desna je nad tastaturom.
U desnom uglu fotografije je monitor.
Puno je detalja, ali objektiv foto-aparata je neumoljiv. Nepodmitljiv. Sve ih pamti, beleži...
Podloga za miš - i ona je vidljiva, delimično. Plava je... Na njoj piše "Verbatim".
Mada je fotografija nastala pre nekoliko dana, raspored predmeta na stolu je ostao, skoro, nepromenjen.
Sada su tu tri šoljice, tacne sa keksom nema. Pakovanje papirnih maramica je novo, nenačeto...

Sasvim obična priča

Sasvim obična priča bez kraja, ali i bez početka...
Ponovo: sasvim obična priča se kotrlja niz liticu... U dolini je čekaju... biber i so, na primer.
Sledeći pokušaj: ovo što ću vam sada reći, jeste sasvim obična priča. U njoj nema ničeg neobičnog. Sve je obično, svakodnevno. Poklapa stvarnost. Nema iskoraka.
U stvari, u njoj baš ničega nema. Ni običnog, a ni neobičnog. Ona čak i ne postoji.
Jednoga dana nema me... Ja sam nevidljiv.
Drugoga dana skoro da me ima. Vidljiv sam.
Trećega dana sam pola vidljiv, a pola nevidljiv.
Četvrtog dana vidljiv sam jednu trećinu, dok su dve trećine mene nevidljive.
I onda zaključim: jednog dana ima me!
Ali to nije sasvim obična priča. Sigurno nije.

Smej se, Pajaco!

Neću!

Biti kubanski bloger

Kada bi Kralj Pajaca bio kubanski bloger ne bi mu bilo lako.
U sajberkafeima sat internet veze košta četiri evra. A i sami znate kako sat vremena brzo prođe kada si na Netu. Prosto protrči!
Zato kubanski blogeri svoje tekstove šalju elektronskom poštom prijateljima u inostanstvo.
O čemu pišu kubanski blogeri? O gužvama u gradskom prevozu, o nevoljama sa nabavkom na tačkice... Dakle, o svakodnevnom, prozaičnom životu.
A zvanična vlast u Havani u svemu tome vidi neviđenu opasnost.
Svet klizi u propast...
Po difoltu, Kralj Pajaca bi trebalo da bude na strani blogera. Čak i kada pišu o takvim glupostima kao što je svakodnevni život.
Ipak, nešto je saznao o kubanskim blogerima. O onima iz SAD, na primer, baš ništa! Ili o engleskim, francuskim... nemačkim blogerima... Oni nikome nisu važni.