Kao nekada...

 Kao nekada i sada, u ovom vremenu, 

ovom trenutku

odlučim se da prođem

svojom nekadašnjom ulicom

i da za trenutak zastanem 

ispod dobro znanog prozora.

 

I mada znam da me tamo 

iza tog prozora

više nema

niti me može biti 

ja, kao u nekom košmarnom snu,

strpljivo čekam da se pojavim na tom prozoru,

da razmaknem zavesu

i da samome sebi mahnem.

 

Dok kišne kapi dobuju po prozorskom staklu

i dok se na mene slivaju

Ja, kao onda davno,

na ulici stojim potpuno sam.

Ostavljen od svih onih 

koji sa mnom behu

u tom davno iščezlom vremenu.