Kauč 2.0.

 

Kauč je trip, avantura,

a ne svakodnevica, stereotip.

Ponekad, obično popodne

kada se vratiš sa posla

ili u predvečerje dok gasne dan,

vodiš ljubav na kauču

uz muziku sa gramofona.

Biraš tvoje omiljene ploče. 

Zvuk se meša sa vrelim vazduhom 

i ispunjava tvoje nozdrve,  

tvoja pluća, 

spušta se u stomak. 

Odeća je nemarno odbačena 

svuda po sobi, i raspoređena 

poput nekih senzora 

zaduženih da registruju 

sve što se dešava u sobi tog popodneva. 

Iznenadni završetak ploče 

označen grubim, 

neprijatnim zvukom, 

dovodi te u nedoumicu, 

zaustavlja te u pokretu. 

Odvajaš se od kauča, 

tvoje telo je, poput Isusovog, 

razapeto između police sa gramofonom 

i ležaja, 

i ti brzo okrećeš ploču

jer nikako ne želiš da se lišiš 

zadovoljstva slušanja muzike 

dok u kasno, zrelo letnje popodne

vodiš ljubav na kauču.