Na ruiniranom zidu je bio ispisan grafit: "Ovaj grad je surov. Kao zvečku će te razbiti!" Poruka koja kao da Nepoznatom upućena. Boja je bila neosušena. On je u nju umočio prst. Postao je crven. Iz džepa je izvadio papirnu maramicu, i obrisao kažiprst. Međutim, nije imao gde da baci maramicu! Zgužvanu ju je držao u ruci, i čekao da prođe pored korpe za otpatke.Dok je hodao, pitao se da li ga osoba koja je ispisala grafit odnekud posmatra? Osvrnuo se oko sebe: nikoga nije bilo. Kada je njegov rodni grad postao surov, šta ga je takvim učinilo? Stanovnici? Šta je njih učinilo bezosećajnim? Ratovi, raspad države, društvenog sistema, godine sveopšte bede i nemaštine... Mora se priznati da su imali jake razloge za bezobzirnost.
Sledećeg jutra Nepoznati je ponovo prošao pored zida na kome je bio ispisan grafit. Za razliku od njega, Kragujevčani su ravnodušno prolazili, kao da i ne primećuju grafit. Njihova ravnodušnost, otpuleost, je ledila krv u žilama!
Sledećeg jutra Nepoznati je ponovo prošao pored zida na kome je bio ispisan grafit. Za razliku od njega, Kragujevčani su ravnodušno prolazili, kao da i ne primećuju grafit. Njihova ravnodušnost, otpuleost, je ledila krv u žilama!
Нема коментара:
Постави коментар