Blogeri na promociji u Kragujevcu

Dakle, bila promocija knjige "Trci zeko, trci" u Kragujevcu. Bio je to ujedno i mali skup blogera sa blog-servisa mojblog.rs.
"Krivac" za to bio je nasmejani momak sa fotografije - ANAGAMA.

Časopis "Priča" (dvobroj (2-3))

Izašao je novi broj, dvobroj (2-3) časopisa za priču i priče o pričama - Priča.
U novom broju, od domaćih pripovedača zastupljeni su: Jovica Aćin, Drvo, Đorđe Pisarev, U suton Iljf trt, a Petrov mrt!, Dragiša Kalezić, Timonova smokva, Nebojša Ćosić, Zaljuljani bog, Divna Vuksanović Digitalni rez, Zoran M. Bundalo, Priče sa druma, Mira Popović, Mališa Stanojević, Klešta,Mensur Ćatić, U snu, Zoran Pešić, Patetični igrači, Mihajlo Spasojević, Sladoled, Jana Rastegorac, Isak , Ferid Muhić, Car ptica.
Prevedene priče predstavljaju Premčand, Igrači šaha, prevod sa hindu jezika, Svetislav Kostić, Abdusetar Nasir, Kafedžinica „Kod Hasana Adžemija“, prevod s arapskog: Srpko Leštarić, Ana Gavalda, Male praktične vežbe, prevod s francuskog Mira Simić, Arkadij Averčenko, Viktor Polikarpovič, preveo sa ruskog Vladimir Jagličić, Martin Armstrong, Pesnici i domaćica, sa engleskog preveo: Tomislav M. Pavlović, Ginter Zojren, Drugačiji koraci, sa nemačkog preveo Dragan J. Ristić, Gustav Herling Gruđinjski, Sveska Vilijama Moldinga, s poljskog prevela Milica Markić, Vasilis Ziogas, Svetac na putu, preveo sa grčkog Predrag Mutavxić, Kan Kikući, Pojava, preveo s japanskog Dragan Milenković, Ahmet Altan, Eleni i nova mlada, sa turskog preveo Bradašević Saša.
O prošlogodišnjoj pripovedačkoj produkciji piše Vasa Pavković, Priča ni na nebu ni na zemlji, a Mihajlo Pantić piše Jedan pogled na srspku priču.
Zatim sledi još priča Slobodana Stojadinovića, Priča o priči.
Izdavač časopisa Priča je Književno društvo „Sveti Sava”, Beograd, ulica Gandijeva 167-177.
Glavni urednik, Slobodan Stojadinović,
Odgovorni urednik, Slavoljub Marković

Kralj Pajaca u KG-u

Promocija knjige kratkih priča blogera K.P. održaće su u Kragujevcu 28. maja u 20 h u SKC-u.

Vidimo se u Kg-u!

Bukmarker

Sve više se udaljavam od Rob-Grijeovog romana, i sve sam više u svom. Negde sam, otprilike, na desetoj strani. Broj deset ne uliva neko veliko poverenje, ali govori da sam odmakao od početka. Čak prestaje da bude važno gde sam se, trenutno, zaustavio u čitanju "Reprize". Tu sam, negde, pri kraju prologa.
Već sam u sledećem poglavlju naslovljenom sa "Prvi dan". Upravo sam tu: na ničijoj zemlji. Znam da sam tu, mada ne koristim bukmarker. Pamtim da sam tu stao.
Danski filozof Kjerkegor se eksplicitno pominje u romanu: 1841. godine on je bio u Berlinu. I 1843. godine... Pominje se i njegova verenica Regina Olsen. Svi ti filozofi su imali verenice, a retko žene. Kao da su tražili alibi da se nikada ne ožene.
Umesto imena glavnog junaka, pojavljuju se njegovi inicijali: AR. Nije ni svestan da će uskoro promeniti identitet. Posmatra svoj lik u ogledalu: vreme je da skine lažne brkove.
Skinuvši ih, shvata da mora da promeni i identitet. Njegova putna torba poseduje lažno, dvostruko dno, i tu se nalaze još dva pasoša. U njima su fotografije našeg junaka bez brkova. Dakle, može da izabere bilo koji od dva pasoša.
Odlučuje se za onaj na ime Boris Valon.

Novi roman

Ja, kao čitalac, specifičan sam zato što sam, istovremeno, i pisac. Spojio sam te dve uloge, i trebalo bi da obavim oba zadatka: pročitam roman Rob-Grijea i, istovremeno, napišem sopstveni roman o čitanju "Reprize". Mada deluje pomalo šizofreno, nije nemoguće.
Krajnji proizvod bi trebalo da bude novi roman. Da li će on, jednog dana, biti preveden na francuski i tako se suočiti sa izvornim delom, ne znam?! U svakom slučaju, francuski čitalac bi imao retko zadovoljstvo da prati dva toka... Od izvora dva putića...
Možda bi mu bilo teško da poveruje da je "Repriza reprize" ispisana na nekom drugom, a ne francuskom jeziku? Siguran sam da ne bi bio spreman da se suoči sa književnim delom napisanom na srpskom jeziku. Smetala bi mu ta pretencioznost malog, balkanskog jezika. Veoma bi mu smetala.
Zato se, po svemu sudeći, "Repriza reprize" neće nikada ni pojaviti na francuskom jeziku, i to je u redu. Svako od nas bi trebalo da zna gde mu je mesto, gde pripada, koji su njegovi limiti...