o američka pesnikinji Doroti Parker.
Da, jesam, ali pre toga sam pisao o Vorholovoj družbenici
Fren Lebovic, i preko nje sam došao
do Doroti Doti Parker
jer sam negde pročitao da Fren Lebovic
porede sa Doroti Parker.
Istog trenutka sam zaboravio,
potpuno sam zanemario,
Fren Lebovic,
i okrenuo se Doroti Parker.
Šta me je njoj privuklo?
Sledeća rečenica:
"Ujutru prvo operem zube
i naoštrim jezik!"
Za razliku od nje,
ja ujutru samo operem zube,
ali ne oštrim jezik.
I još sam zaključio
da je oštrenje jezika
"nekako ženska osobina".
Šta još?
Konstatovao sam da sam i ja,
slično Doroti Parker,
u mladosti pisao pesme.
Bio sam pesnik
mada niko, osim mene,
to nije ni znao.
Nigde ih nisam objavljivao,
nigde ih nisam čitao,
govorio javno...
Isto tako,
neprestano bi ih menjao,
ispravljao...
Težio sam savršenstvu.
Pesma mora da bude savršena!
To mi je bilo najvažnije.
Tačnije: to mi je bilo jedino važno.
Doroti je to radila
potpuno drugačije,
rekao bih racionalnije,
optimalnije: ona je objavljivala
svoje pesme,
za njih dobijala honorare.
Ona je živela od svoje poezije!
Zato je i zapamćena kao pesnikinja.
Velika pesnikinja!
Što se mene tiče,
čak sam i ja zaboravio
da sam nekada pisao pesme,
pokušavao da postanem pesnik...
