Glave diskretno povlače
svoje destruktivne poteze
sakrivene iza olovne zavese.
Iz očnih duplji
ledeni sjaj isijavaju.
Kontaminirane marionete
zastrašujućih biografija
sa ciničnim osmehom
njihove misli materijalizuju.
Ispod mantila
čeličnu sigurnost skrivaju.
Druga linija se kreće ulicama
dok iza njih ostaje krvavi trag.
Hrabro ga zgazi!
Krv će skliznuti ispod kožnih đonova,
poprskati vrhove tvojih cipela,
i pretpostavljam da se nećeš osećati prijatno!
Ako pokušaš da ih sprečiš
da rade svoje prljave poslove
iza kojih je uvek novac
skratiće te baš za glavu.
Kako odololeti
toj realnoj opasnosti i ostati pozitivan junak
u filmu u kom sve vrvi od negativaca?!
U špageti ili klasinčnom vesternu
to je još i moguće.
Lako je manipulisati sa
devetnestim vekom.
U grad ujašiš sam:
niko si pre toga.
Iz grada izjašiš sam:
niko si posle toga.
Ono što je iza tebe ostalo,
nije deo tebe.
Taj događaj je deo grada
i možda će ga lokalni hroničar
zabeležiti u gradskim novinama.
A ti... Ti si lutalica,
ali ipak pozitivan junak.
U drugim žanrovima
to je mnogo teže izvesti,
pa makar priča bila smišljena
i u samom Holivudu.
Naravno, u njemu i ekranizovana...
