Tamo, a nikako ne
ovde
ili negde drugde
ću biti prisutan narednih
Šest nedelja.
Ni dana, ni sata, ni minuta, ni sekunde...
duže
već upravo toliko - šest nedelja!
Ili izraženo u danima:
biću tamo četrdeset i dva dana.
Ne bih to sada preračunavao u sate,
još manje u minute...
Zamorno je to i potpuno bespotrebno.
I ima više veze sa matematikom
nego sa stvarnošću.
Samo da vam saopštim:
da ću tamo gde se trenutno nalazim
biti i nekoliko narednih dana.
Pa, tako... Samo da znate!
Da, ja ću UPRAVO tamo biti,
i zato vam poručujem -
nemojte ništa da brinete
jer kao što rekoh -
ja ću tamo sigurno biti...
Samo za vas!
Na bezbednome...
Gde ću potom otići?
Tamo gde me životne staze odvedu...
I, nadam se: vama dovedu...
Ne znam kako,
ali znam da ću u četiri sata popodne
biti VEOMA,
veoma
veoma
uzbuđen.
Neke stvari se jednostavno znaju!
Izvesno vreme ću da boravim tamo
gde se ovce plaše krvoločnih vukova.
A vi pogađajte gde je to!
Svečano OBEĆAVAM
da ću kada porastem
biti veoma fleksibilna
osoba!
Ako ne dođeš,
ja ću biti
veoma,
veoma
veoma razočaran.
I zato te molim - Dođi!
Ti znaš, gde!
Ona je bila jaka poput vučice
vođe čopora
dok sam ja bio
u negacijskoj ekipi.
O čemu sanjam?!
Da ću jednoga dana i ja da postanem
vlasnik... Čega?!
Prekookeanskog broda.
Ništa manje!
Mada ne znam šta će mi
uopšte prekookenaski brod?!
Ali tako je to sa snovima...
Čitam grafit na zidu:
On svaki put prodire
upravo tamo
gde se ne bi smelo.
I to nije kraj
već je neki novi početak.
Jer mnogo mudriji od mene su kazali
da je na svakom kraju novi početak...
Dok svaki početak ima svoj kraj...
I ja se u svemu tome
ne snalazim baš najbolje...
